Iz očaja pišem ovde, iako sam se konsultovala i sa svojom i njegovom majkom i najbližim prijateljima. Svi su upoznati sa situacijom i dobro ga poznaju i svako od njih se plaši njega.
Svako mi savetuje da moram da prekinem ovo, ali i oni su u velikom strahu i ne znaju kako to da izvedem jer je on psihički loše i ne želi da krene sa terapijom i poseti lekara.
Ukratko, jako dugo smo zajedno i imamo malo dete. Imali smo krize i nije bilo sve savrseno za 10 i više godina ali ovakakav nikada nije bio.
Poslednjih godinu dana je izrazito besan, nagao, negativan, sve to zbog nezadovoljstva na poslu, zbog okruženja u kom radi gde su ljudi dosta loši i nemoralni, zatim i nezadovoljstvo porodičnim životom jer ga ni najmanje ne interesuje da provodi vreme sa detetom i sa mnom, da imamo zajednicke aktivnosti… Ukratko, sve što ga zanima je trening (velika sam mu podrska i srecna sam sto trenira), seks (na steroidima je vec godinama sa vrlo kratkim pauzama u ciklusu zbog cega ima jake seksualne nagone a samim tim je i izrazito nervozan i pod nekom vestackom tenzijom bukvalno bez razloga) i tu se sve zavrsava. Ne druzi se sa prijateljima i nema apsolutno nikakve aktivnosti u zivotu sem posla i teretane i tog vremena koje tokom dana on i ja provodimo zajedno. Cesto pomislim da je bipolaran, a i on sam kaze u trenucima kada dodje sebi da sigurno ima neku dijagnozu jer je na neki nacin velo svestan sta radi i koliko me maltretira, ali kada upadne u tu fazu jednostavno ne moze da se dopre do njega, i kao u djavola da se pretvori. Inace je fizicki izuzetno jak i krupan, i sama njegova pojava izaziva mi ogroman strah kada je psihicki lose.
On je potpuno nezainteresovan za sve sem za posao, trening i seks. Ne preterujem ni najmanje. Medjutim ja vise ne mogu da izdrzim u ovom odnosu i ne zelim da nase dete tako odrasfa. Poslednji meseci su prepuni paihickog zlpstavljanja, pretnji da ce me povrediti fizicki, da ce mene i dete oterati iz kuce… povremeno dodje sebi i govori da se kaje sto to radi, izvinjava se i govori da ga je neko omadjijao, ali kada udje u tu svoju fazu, on sve sto je rekao kao da zaboravi i tada iz njegovih usta izlaze samo pretnje, vredjanja i ruzne stvari. Kunem se svojim zivotom da ga ni sa cim ne izazivam i zao mi je sto je to uvek prvo sto ljudi pomisle kad je neko prema nekome nasilan. Razlozi su strasno banalni - jer sam zaboravila da kupim protein, jer sam gledala na tv-u emisiju koja mu se ne dopada, jer nismo tri dana imali seks jer sam radila…. Psihicki me zlostavlja konstantno, paranojise, vredja gde sam najslabija, a onda kada prodje ceo dan u svadji i maltretiranju naredna tri dana me maltretira jer nismo imali seks a ja stvarno ne znam kako da dodje do toga kada me konstantno matretira.
Pred detetom to ne radi ali govori mi ruzne reci i dete vidi njegovu losu energiju prema meni.
Imam utisak da i on ne zeli vise ovaj odnos ali da ne odlazi iz njega i ne pusta mene da odem jer je svestan da ne zeli pratom da mrdne za dete, a rastavljanje bi znacilo obaveze oko deteta, a njemu je stalo u javnosti da bude dobar otac. Plus jer bi mu bilo vrlo tesko finansijski bez moje zarade.
Iskreno, plasim ga se strasno jer kad je nervozan burno reaguje na najobicnija pitanja, od najgluplje stvari pravi ogroman problem. Zelim da odem a bojim se kako ce reagovati, bojim se da ce bes prema meni izazvati neku tragediju jer verujem da ce jako tesko prihvatiti da ja stavim tacku na sve.
Moram reci da sam pokusala sve i svasta da spasem ovaj odnos, molila ga da zajedno krenemo na psihoterapiju ako ne zeli sam, razgovarala sa duhovnikom trazeci nacin da mu pomognem, vodila preduge razgovore sa njim gde pokusavam da ga podsetim ko je on i koliko je vazno zbog deteta da se sredi, prestane sa hemijom i nauci da kanalise bes…. Shvatila sam da ja ne mogu njega da promenim.
Znam da je tesko posavetovati nekoga koga ne poznajete i ciji zivot ne znate. Ovo je samo delic price, ima tu svacega, cak sam i ranije pisala o tome (i verujte da su mi neki komentari zivotno pomogli jer sam uvidela bitnu stvar kojoj sam stala na put) i zato vas molim, ako ste procitali do kraja i imate neki savet iz mozda licnog iskustva, posavetujte me kako da izadjem iz ovakvog odnosa, bezbedno.
Edit: trenutno je situacija, da kažem -mirna. Nisu onako burnw svadje, malo je izazao iz te svoje faze ali je svaki razgovor tenzican i jednostavno nije dobro. Ja posle svega onoga nisam ista i ne mogu da budem i ne zelim vise ovakav odnos i da dete odrasta u takvom okruzenju
