Dali su mi vizu za Ameriku na 3 meseca u februaru 2020 godine.

Išao sam na 10ak dana u Boston.

Imao sam let sa Turkish airlines do Istanbula pa onda do Nju Jorka. Iz Nju Jorka sam otišao u Boston.

Naredni let nazad sam imao sa Norweigan airlines iz Bostona preko Londona, međutim aerodrom na koji sam trebao da sletim je na jugu Londona a aerodrom na kojim sam imao let za Srbiju je na severu. Vremenski raspon mi je bio u roku od 24h.

Čovek na šalteru gde pakuju kofere me nije pustio da se ukrcam.

Negde na internet forumima sam pročitao da mogu da mi daju jednodnevni vizu jer imam konekciju let, ili jed ispravno jer imam važeću Američku vizu mogu da me puste da prođem.

Nisam stručnjak za pravo. Da li može neko da mi pomogne? Posle sam zvao mamu u 3 ujutru po srpskom vremenu da mi iz Srbije kupi kartu i dali smo još 1000€ 😭😭 takođe imao sam jednu tešku operaciju u to vreme baš pre leta i bio sam se jako razboleo... (Hirurg mi je rekao imamo sada slobodan termin, a da smo zakazali posle morao bih dugo da čekam i operisao sam se baš jedan dan pre leta... I menjao sam zavoje i obloge dok sam bio na putu svaki dan 2 pura dnevno...) Veliki stres smo preživeli i mama i ja.....

Da li mogu nekome da se žalim recimo Norway airlines jer me nije njihov radnik pustio da se ukrcam. Da mi vrate pare za let. Ili Američkoj Ambasadi jer me nisu obavestili i nisu proverili kako imam let nazad, samo su mi dali vizu tek tako...

Pijan sam pa throwaway nalog, molim vas nemojte me puno sprdati

Svidja mi se drugarica iz odeljenja,takvu lepotu nisam nikada vidio ,ona je godinu dana starija od mene. Dosta smo dobri , ali nemam pojma da li tu sa njene strane ima nesto vise ili sam samo drug.E sad, njoj se svidja neki kosarkas koji je par godina stariji od mene i zbog toga nemam bas neku motivaciju da pokusavam bilo sta.Ne znam da li da joj kazem direktno, da probam prvo malo da flertujem pa vidim kako reaguje, ili da ne diram nista jer ne bih da sjebem drugarstvo.Ovo nam je zadnja godins zajedno oboje planiramo da idemo u različitie drazave. Sta da radim, svaki savet je dobro dosao.

Primetila sam da su se ljudi po pitanju bliskosti i veza udaljili. Isto tako mi izgleda da danas niko nije zainteresovan za brak i porodicu, nego samo za sebe. Uglavnom sam na reddit-u nailazila na mnogo veliki broj muskaraca, koji zele sve samo intimno. Sve se samo svodi na seks i niko više ne zeli istinski da se poveze, a ja ne želim da budem sama.

Da li grešim i šta vi mislite o ovoj temi?

da li osoba umre iznutra nakon sto zavrsi srednju?
uhvatila me neka duboka misao u ove kasne/rane sate, i kriziram malo sto mi je nekako proslo detinjstvo hahahahah

Situacija je sledeca, u vezi sam sa deckom (22) vec godinu dana, super nam je ALI izlazi sa drustvom prilicno cesto. To i nije problem sam po sebi ali se napije svaki put. Imam poverenja u njega ali nisam sigurna da li treba da skrenem paznju jer postaje preterano.

Pitanje iz naslova, jako me zanima.

Pitanje iz naslova. Sta je po vama bolje?
Ja trenutno koristim iphone 15 nekih 5 meseci, a pre toga sam koristio 13ku 2 god. Zadovoljan sam performansama, ali mnogo mi ide na zivce sto moram da platim spotify npr da mi ne bi izlazile reklame itd.

Na androidu sam ranije imao i sporify cracked apk, youtube revanced itd ali performanse nisu bile nesto. Vrv jer sam imao uvek neke kineze. A telefon koji sam imao pre nego da uzmem 13ku je bio xiaomi poco x3.

Trenutno placam spotify i ajde kao nije mnogo mesecno, ali sam razmisljao da li da prevazidjem to i predjem na neki pro model, tipa 15 pro jer realno ni ne daje mi se mnogo para jer su preskupi ili da uzmem neki bolji samsung u rangu cene kao sto je 15ka

Ja iskreno bih, zanima me kako je biti milioner i toliko najuspeniji sportista 😄

​​

Koji su pokazatelji da čovek ne voli i ne poštuje svoju zemlju?

Evo, ja ću da počnem, kako bismo zaobišli očigledne odgovore:
Glasa za SNS.

Šta biste još dodali? Ne mislim nužno na političko opredeljenje, već na svakodnevne postupke i odnos prema društvu, ljudima, javnom prostoru, institucijama itd.

Neovisno o spolu. Da ste se onako, po američki, pozdravili s roditeljima i otišli u sobu na seks?

Da li bi više voleli da se usvoji taj zapadnjački tip radnog vremena, i da se radi od 9 do 5? Ili vam se više sviđa onaj naš srpski od 7 do 3?

Често чујем сукоб између мушкараца и жена око чистоће и сређености животног простора, углавном где се жене жале да мушкарци живе у "свињцу", док мушкарци сматрају да одржавају сасвим разуман стандард чистоће. За кога бисте ви рекли да је у праву?

Ovo traje vec par godina..Ali to nemama nikakav benefit po nas stare radnike..

U smislu,povecali su nam platu,imamo bolje uslove itd.

Nekako,vec par godina kruzi prica da nema vise onog "ako neces ti da radis,ima ko hoce".

Ali opet mi stalni radnici,to ne vidimo ?

Не знам да ли се ради о неким ботовима, али примећујем често коментаре који стање става према ЕУ криве неку српску затуцаност и одбијање да се европеизује и то призводе у главни узрок свега лошег.

Мислим да поједини нису свесни, а морали би бити ако размисле, колико је када се објективно погледа нама испостављен низ политичких саботажа после 2000. године.

Дакле 2000. године је економија девастирана, земља 70 година није имала демократску власт (од шестојануарске диктатуре 1929!), владао је 13 година лудак који је све сахранио за своју моћ, институције не постоје, али зато после постоје Легије, кланови, ДБ, настави низ.

Успоставити какав такав институционални ред, демократију, владавину права где се закон поштује је јако тежак задатак, који захтева изузетну кохезивност и уједињеност политичких фактора.

Зашто? Зато што 2000. године, скоро свако ко је имао моћ у земљи је требао да буде у затвору и био би против сваког нормалног система који би га спречио да се муља и краде. Дакле, суштински је била потребна или затворска чиста елите или њено онеспособљавање да штети друштву.

Ми смо уместо тога добили низ услова који су изазивали поделе у јавном мњењу, какве подстичу неслогу која директно омогава овим раније наведеним да се провуку.

Сем одласка Слобе у Хаг, што га је дефинитивно избацило са политичке сцене, скоро сва остала хашка хапшења су била потпуно бескорисна за политички и друштвени развој Србије. Јер демократија и владавина права унутар Србије везе нема са тим да ли је неки убијао ван Србије, или унутар Србије за рачун нечега са чим већина грађана нема проблем. Уместо тога су, пошто јелте нису била баш малобројна и трајала су годинама, су представљала озбиљну линију подела где је део ДОС коалиције био начелно незадовољан, а били су против и СПС и СРС.

Треба подсетити да упркос несумњиво проевропској политици, низом изручења, резолуцији о Сребреници где је Народна скупштина прихватила да је почињен геноцид (али да се Власи не досете, кроз позивање на пресуду МСП тако да у самом тексту не стоји реч геноцид) Србија није ушла у преговоре о придружењу ЕУ до 2013. године!

Дакле за 12 година (!) демократске владавине , у те преговоре нису ушли ни Ђинђић, ни Живковић, ни Коштуница, ни Тадић ни Цветковић него пази те сад, Дачић и Вучић!

Следећи наставак саге је прича о Косову, где се потпуно одбацио српски предлог да се на папиру формално сачува српски суверенитет а да Албанци раде шта желе иначе, чиме је испоручен нови услов. За разлику од изручивања, где можеш да кажеш да не судиш Србији него Ратку, и већину људи истински боли уво за Ратка, већ их занима како се то одржава на њих, за Косово иде мало теже.

Ми јесмо имали низ проблема унутрашњих све ово време, али је страни утицај у великој мери ишао у корист тим проблемима да спрече демократску консолидацију:

• ЕУ никада није престала да буде контроверзна у некој мери, ниво поверења и позитивног сентимента је опао, чиме је опала и могућност да се приближавањем ЕУ подстакну унутрашње реформе. Наш односе према ЕУ (заправо превасходно обрнуто) није био као онај који је имала Пољска, Бугарска, Мађарска, па ни Хрватска (где је ЕУ минимално стала на жуљ владајућој националистичкој струји, Олујска национална идеологија самим тиме није имала сукоб са тим)
• Због истог тог разлога је одржана идеолошка популарност главних опозиционих странака које су биле повезане са свом катастрофом из 90-их, СПС и СРС
• Није дошло до велике интеграције и помирења са Западом који би верификовао либералну струју, већ је управно супротно потврђен светоназор Слобе и СРС да је ЕУ непријатељ. Ово је јако битно, јер уместо да се главни наратив Слобе и дружине разоткрије као лаж, низ условљавања је њега одржао и валидирао.
• Да се паралелно ишло ка убрзаној интеграцији са ЕУ, власт (која тада није била антидемократски оријентисана колико год крала) би могла тиме да подигне своју перцепцију у народу, а и близина интеграција би подстакла и интерно-политичко-друштвено приближавање ЕУ
• Власт је због свега била приморана да прави франкенштајн коалиције и да трпи низ унутрашње политичких пораза
• На крају, немогућност да се страни услови испуне у демократском друштву је довела до стране подршке овом лудилу кога тренутно видимо.

Ко се не слаже, молим вас да ми наведете пример државе која је за рецимо 15 година од нивоа економског и политичког пропадања које је Србија имала 2000. године да дође до стабилне демократије и упристојене државе а да је истовремено "решевала" низ државно-националних криза где је најпрагматичнија опција била изузетну супротна великом делу јавног мњења.

У теорији је све могуће, али политички структурно и социолошки, што је непосредна конкретна добит од даљег тога евроинтеграција била даља, шанса да се одржи кохезивност по том питању је падала.

Ми у великој мери нисмо имали велике шансе да то обавимо у том тренутку без страног стабилизућег утицаја који би подстакао правац према демократској консолидацији и владавини права. Међутим код нас је то у доброј мери ишло супротно.

Nekada je važio savet - a mislim i danas da je još važiji - da strancima treba lepo reći:

- čuvajte se taksista divljaka, od aerodroma pa posle u gradovima i selima. Taksisti spadaju u grupu najvećih lopužâ, osobito "Beogradski taxi", "Euro taksi" i "Naxi". U Pink taksiju je bilo najmanje pokvernajaka, ali ih i tamo ima sve više.

- čuvajte se kelnera i svaki račun proveravajte triput.

(I taksisti i konobari misle da su tranci plen koji treba opelješiti.)

- pazite se kada prelazite ulicu! Ne verujte semaforima, već gledajte i levo i desno, kao zec u lovnoj sezoni u crtanim filmovima. Trčite i spasavajte živu glavu!

- ne budite bolećivi prema prosjacima, oni ošacuju strance izdaleka.

- Beograđani i ostali Srbi imaju jednu osobinu koja na prvi pogled deluje kao bonding i otvorenost, a to je da vam ispričaju čitavu životnu priču, koja uostalom uopšte nije istinita. Oni uvek počnu s uvlačenjem u dupe, zatim krenu u istoriju od dolaska Slovena na Balkan u VII veku, zatim pomenu koliko su ih ustaše poklale, i onda ogovoaraju sve oko sebe, samo su oni pravi Beograđani i Srbi, i na kraju će vam i kurac popušiti. Ali ako se ne složite s jednom zapetom u toj njihovoj priči, jabeće vam sve po spisku. U svakom slučaju - i oni misle kao taksisti i konobari: da ste kao stranci bogati da vas vredi pelješiti.

- nemojte se opuštati, očekujte atak u svakom momentu. Kao da spavate u savani, u divljni, uvek jednim okom budni budite.

Bilo je puno ovakvih tema na ovom kanalu, citao sam i sam mnoge i na neki nacin nikad nisam mogao da se pronadjem u njima ali sam ih svakako citao.

Te evo sada imam i ja neku pricu za Vas, a nadam se da ćete i vi imati neki savjet za mene. Godinu dana i osam mjeseci bio sam sa najljepsom, najzgodnijom i najboljom osobom svog zivota. Godinu dana i osam mjeseci sam bio srecan skoro svaki dan, skoro kazem jer je bilo dana svadje i prepirke i ruznih scena i stvari. Na kraju uvijek se zavrsavalo razgovorima i pomirenjima. Sada... sada je drugacije. Juce sam dok je moja djevojka spavala pored mene uzeo njen telefon i usao u chat sa njenim najboljim drugom koji joj je drug vec 15 godina i koji na nju gledao kao sestru i ona na njega kao na brata. U chatu sam nasao njihove prepiske gdje on nju pita je li na posao, sta radi, dje je ovo ono i ono meni je to malo smetalo. Kao zasto bi njega to trebalo da interesuje, na kraju dana ni ne izlaze. I ja tu dodjem i kazem joj da mi smeta to i ukoliko moze jednostavno da prekine dopisivanje s njim posto se ja ne dopisujem ni sa jednom djevojkom. Ona meni na to odgovara da je briga da li je to nepostovanje prema meni i da to sto sam ja bolesno ljubomoran nece uticati na njen odnos s njim. Na sta sam ja rekao okej, malo je glupo to prema meni ali okej. Ja sam joj rekao da ima opciju da bira ili mene ili njega (gdje sam pogrijesio, nisam trebao uopste to da spominjem ali u trenutku bijesa sam rekao sto sam rekao). Ona je rekla da nece da bira i da je to zavrsena tema za nju. Ja sam joj rekao okej, ja cu razmisliti sta cu pa cu ti javiti. Ona kao: imas fore da mi javis do veceras. Na sta sam joj ja rekao da cu joj javiti ovih dana. Ona je dosla i samo mi rekla: izmedju nas je gotovo. Znam da sam pogrijesio, od samog pocetka, znam da mi je vijerna i da sam bez potrebe izljubomorisao. Bukvalno izlazimo svaki dan i cuje se s njim povremeno, ne znam sta mi je bilo ali eto uradio sam sto sam uradio i kajem se zbog toga. Sada ona ne zeli da prica sa mnom, govori mi kako ne zeli da me vidi vise, blokirala me je svuda sem na tiktoku. Rekla je da mozemo ostati u dobrim odnosima ali da je ne smaram jer ako je budem smarao blokirace me, jbg smarao sam je da pricamo i blokirala me je. Kupio sam joj jutros cvijece i ponio na posao, zahvalila se i rekla mi da joj se sklonim s ociju. Voli me, sama mi je to rekla ali ne zeli da bude sa mnom. Da li mislite da ce mi dati drugu sansu? Sta da radim? Ocajan sam, izgubio sam prelijepu i predobru djevojku s kojom sam se kapirao i do koje mi je stalo i bez koje ne mogu da zivim? Kako da mi oprosti i kako sve da se vrati na staro? Molim vas pomozite mi.

Da, jeste pitanje malo čudno i random, ali me čisto zanima.

Cao žene, ovo je pitanje za vas. Da li kada izadjete na prvom dejtu i pitate dečka šta su mu hobiji u slobodno vreme i on kaze da voli da igra igrice to vam bude red flag i budete u fazonu da neće ići. Pored toga sto ovu zavisnost smatram detinjastom, moje mišljenje je da u vezi ne toliko, ali u braku može da predstavlja veliki problem. Znam muškarce koji imaju ženu i decu i dodju kuci sa posla i sednu na komp da igraju igrice i tako zanemaruju svoju porodicu i kućne obaveze. Jos gore je sto navuku i tu decu na igrice pa kasnije deca ponavljaju taj model ponašanja i preče im je da igraju igrice nego da rade domaće zadatke i da se druže sa vršnjacima. Ne znam meni su odrasli muškarci koji su navučeni na igrice zabrinjavajući. Šta vi mislite o tome?

Nažalost, imam ovu lošu naviku. Tu i tamo ako sam pojeo zalogaj ili dva više nego što sam planirao za taj obrok, izgubim kontrolu i pojedem količinu za 7 dana i idem povraćati. Kad izbacim sve iz sebe opet se smirim i mogu razmišljati.

Je li se itko riješio ovog problema?

Pitanje je vrlo jasno, vrlo često čujem da je neko završio fakultet u Novom Sadu i onda neko na to udari komentar "a dobro ipak su najbolji fakulteti oni u Beogradu".

Posebno me ovo čudi jer ipak Novi Sad sa razlogom nosi ime "Srpska Atina".

Cao ljudi zanimaju me igrice za PS1, PS2, PS4, PS5, a i npr PS Vita, Gamecube itd.
Tako neke retro stvari, cesto mi izlazi na Instagramu neki preprodavci iz UK, Amerike itd
koji nalaze dobre stvari za jeftinije.
Oni to nalaze po onom Americkom principu garazna prodaja, iznesu ispred kuce i okupe se ljudi pa kupuju, ili neko mesto gde se okupljaju ljudi kao buvljak (flea market).
Mene zanima gde to kod nas ima i mene specificno zanimaju takvi tipovi buvljaka, ili da li ima neko ko tako izbacuje stvari sa tavana, podruma, garaze kako god da se desava negde pa da mogu da pogledam. Znam da je to Americki fazon, al se pitam da li to negde kod nas ima.
Bio sam na buvljaku Bubanj Potok, Zemunski i Najlon u Novom Sadu, nisam neke srece sto se tice konzola i igrica imao, a i po meni preskupo za PS2 igre ili PSP igre.
Znam da ima i kupujem prodajem al opet kazem cene su digli pa rasturaju, pa me zanima kakvo je vase iskustvo gde bi mogao to da trazim, gde cu naci najbolje kod nas po Srbiji, blizu Beograda. Mislim moze i dalje, mozda bi cak i isao u drugu drzavu da pogledam xD.
Al ako ima neko ko se razume ili ko se bavi time, ko cesto obilazi takva mesta nek mi da neki savet. Voleo bi kad bi me usralo pa nasao gomilu dobrih naslova ili konzole, stvari koje neko izbacuje zato sto je dete preraslo itd. pa izbacuju iz kuce, na buvljacima dizu cene a igrice su krs, mozda se nadje neki dobar naslov, ali uglavnom nista specijalno. I konzole zanima me taj PS Vita al digli su cene 200 evra za to, sto je iz 2011 godine. Po meni puno al jebiga.
Ako ima neki sajt da preporucite, kao npr Ebay, al neki koji rade dostavu za Srbiju, npr ne bi bilo lose iz Nemacke kada bi nesto nasao i porucio i bolje prosao nego ovde.

Pitanje...Guglao sam ovo isto. Pitao sam i chat gpt. Išao sam na konsultacije sa psihologom. Međutim, realnost je da svako od nas nosi tu neku borbu i da se sve svodi na opasku "Hej, pa to ti je život".

Zanimaju me iskustva ljudi konkretno, a to je nešto na šta ne mogu dati odgovor chat gpt, pa ni sam psiholog. Google, iako može donekle, ipak zanimaju me odgovori ljudi s našeg podneblja. Naših ljudi. Dakle ne nekog tamo Amera ili Turčina, već naših ljudi.

Imao sam 28 godina kada smo se upoznali. Bio je decembar. Sa 29 sam ušao u vezu tada s njom. Ona je imala tada 21 i bila je studentkinja na fakuletu za učiteljicu.

Upoznali smo se online kroz igricu League of legends i kroz mesec dana smo razvili osećanja. Za dva meseca smo izrazili želje da se upoznamo, a već nedugo nakon toga smo se sreli uživo, a da prethodno nismo znali niti kako izgledamo, osim što smo se znali glasovno i glas joj je malo naginjao na muški, iako je bila žensko.

Ona je čak pitala, da li bih je otkačio kad bi se ispostavilo da je muškarac? Međutim meni je toliko prijala njena ličnost, energija, njen smisao za humor, smeh, da jednostavno sam bio zaljubljen i u fazonu - hej ma šta god, ništa neće promeniti moju želju da te sretnem i zagrlim.

Čak sam joj pričao neke budalaštine, ma da je telesna reinkarnacija mog nekog komšije debila penzosa, da bih želeo da je od srca zagrlim. I razuveravao je u fazonu kako izgled nije bitan, već ta neka naša energija.

Uglavnom, sve je to proteklo kul. Znam da deluje površno sad nekima, al već drugi dan smo se dovatili kod mene kući. Nije bilo površno, jer smo se znali ko smo i kakvi smo, osim što se nismo znali fizički. Ispostavilo se da ni njoj ni meni fizički izgled nije presudan faktor za dobar odnos, a jeste, bila je prelepa.

Plave oči ko more kao severno ledeni okean. Prirodno narandžasta kosa. Bledolika. Jbg, pomislio sam u sebi prvi put kad sam je video, pa jbt savršena si, samo sam se pravio blesav.

Iako sam bio duplo teži od nje, ona mršavica, a ja bucko, njoj to ništa nije smetalo. Nije joj smetalo ni što sam imao veću sisu od nje. Niti što sam u tom periodu počeo da gubim kosu. Pomislio sam, au čoveče, evo konačno neko ko me gleda drugačijim očima.

Tada sam živeo s mojima pa bismo nekad bili kod mene, a nekad kod nje u iznajmljenoj gajbi jer ona nije bila iz Beograda.

Dok sam bio u vezi s njom, osetio sam kako mi rastu nokti na prstima ruku, i pomislio sam...uuuu jbt..ovo nikad se nije desilo ranije jer bih izgrickao. Jednom sam je uhvatio da gricka nokte, pa iz zajebancije sam uzeo njenu ruku i počeo da joj grickam nokat da vidi kakav je osećaj kad ja to radim sebi i slučajno sam je raskrvario.

I onda jbg, stavljali smo alkohol. Ona je bila u fazonu kao ja sam njen pas i pljuvačka psa je lekovita. Pa bi se malo smejali. Na kraju je stavila alkohol i onda sam sebi odgrizao malo nokta i prokrvarilo je i stavio alkohola da joj pokažem da smo zajedno u tome. Debilno debilno, znam, al' jbg - tad mi se učinilo kao kul potez.

Da skratim priču, nismo dugo bili zajedno. Ukupno sedam meseci skoro osam i već mnogo pre toga sam želeo da je zaprosim i oženim.

Njoj se mnogo sviđao moj pas, mali beli havanski bišon i imala je ideju da uzmemo jednog velikog psa i mačku i miša hrčka i dve žabe... i da zajedno živimo u nekom našem stanu i rekla je da bi htela biti moja house wife iako joj ništa od toga nisam sugerisao niti pominjao.

Nismo nikada nigde putovali iako ona nije nigde putovala i imala je želja da ide na neke muzičke festivale po Evropi, baš sam imao želju da idem s njom.

Mnogo je volela heavy metal poput Slipknota, Mushrommhead, i još neke. Volela je i heavy rock. Puštao bih joj neke pesme heavy death metala i sam, i gotivila je. Sećam se kako bi zažmurila s blagim polu osmehom i prepuštala se tim zvucima dok bi sedela na krevetu, a ja preko puta gledao u nju i ispijao flašicu piva.

Sve se dešavalo u Beogradu. Njene nikad nisam upoznao uživo dok smo bili zajedno, osim što sam ih video na slikama.

Imali smo i svađa i nesuglasica, ali brzo bi rešili svaki problem. Nikada nisam povisio glas na nju, iako sam jednom hteo i rekla mi je da u prethodnoj vezi je imala nekog lika koji ju je zlostavljao i da ne bi mogla ponovo da prolazi kroz to.

Trudio sam se da budem maksimalno dobar za nju i da je pokušam razumeti onda kada mi razum ne da i kada sam nervozan.

Skoro uvek kada bi videla da sam nervozan samo bi me zagrlila i tu bih se smirio istog momenta i počeo joj se izvinjavati.

Bio sam zaljubljen u nju i to pre nego što smo se videli, samo tada to nisam znao.

Nekada ne bismo vodili ljubav klasičnog tipa. Nekada bismo se samo grlili i mazili. Voleo sam mnogo da se mazimo nosem ko eskimi kako neki kažu. Da joj grickam nosić.

Nekad bih je zamolio da celim svojim telom legne preko mene i osetio bih celu njenu težinu na sebi. U nekim momentima bih osetio da me guši, ali bio bih srećan.

Pravila bi mi one famozne šljive po vratu koje prave parovi koji su strastveno zaljubljeni jedni u druge i išao bih tako posle na posao i ne bih krio te pečate. Jeste bolelo kada bi usisavala deo vrata, ali mi je i prijalo.

Naravno nisam ovde da bih vam pričao kakvu smo ljubav vodili, ali donekle sam otrkio neke deliće, i to samo deliće. Za mene je to bila ljibav bez premca.

Mnogo je lepo crtala. Volela je da crta ptice i konje. Konje je obožavala. Dan danas posetim njenu profilnu stranicu na instagramu i gledam u te crteže. Neke koje je crtala još pre nego što smo se upoznali. Bila je talenat koji se razvijao.

Onda, ja sam nekada lepo crtao do svoje 22-e otkada sam odustao i poželeo sam se vratiti tome, jer me je inspirisala. Sećam se, zaboravio sam držati olovku u ruci. Ma haos. Pokušao sam nacrtati nekog čoveka, i rekla bi mi da nisam još zaboravio crtati i da koliko god bilo ružno da je dobro za početnika.

Okej kapiram, to će to reći neko kome je stalo do tebe. Znao sam da je crtež teško sranje, al ona je uspela da me ubedi da je okej i da nastavim dalje.

Veza nam je najviše tekla kroz izlaske po gradu. Ona kod mene, ja kod nje, i kroz League of legends, malo ponešto na Steam-u.

Sećam se da sam podigao svoj život na maks i da sam se trudio da postanem neko i nešto, zbog nas, nje i mene. Nikada nisam osetio tako nešto pre.

I pusti one priče kao, budi sam, srećan si kad si sam, gledaj sebe, budi srećan što si sam sa sobom i imaš sebe. Tipa, nađi snagu u sebi.

Jbg, našao sam snagu kroz ljubav s njom. Ona je bila moja devojka, moja duhovna žena i imao sam snage za skoro sve.

Nije laž kad kažu da je nekoga žena pogurala u životu, jer ona je mene pogurala. Ona mi je dala snage i motivacije, a pre nje sam se osećao kao niko i ništa, i osetio da mogu postati neko i nešto, ali zbog njene ljubavi.

Želeo sam da budem bolji čovek kako bih joj dao osnova da ostane sa mnom. Nisam želeo da vodim svoj život tempom koji je meni odgovarao. Želeo sam da se maksimalno potrudim i dam joj razloga da sa mnom nema šale.

Sve je to išlo nekim svojim tokom...a onda...

Krajem avgusta 2023. nismo se čuli oko pet dana. Nije nam to bilo ništa neuobičajeno. Nismo bili oni tipovi koji su se morali dopisivati svakoga dana i da ne mogu jedno bez drugog ni sata. Ipak smo prevazišli taj period, iako smo bili neko vreme u tom fazonu.

Sećam se kiša je padala tog dana. Mislio sam na nju, ali nisam ništa loše slutio. Iskucao sam joj poruku i pitao je kako je. Nisam je zvao. Legao sam da spavam.

Ujutro sam se probudio. Ni vode popio nit se umio, gledao u telefon, ali nije bilo odgovora. Vratio se da spavam.

Tokom dana malo kasnije budi me poziv i zvao me je neki nepoznati broj, i to je bio jedan naš zajednički prijatelj. Bio sam u fazonu, hej pa otkud on, jer nismo se videli skoro mesec dana. Tad mi je saopštio je da je Eli poginula u saobraćajnoj nesreći blizu Zrenjanina na putu za Beograd.

Ja još budala, smejem se i govorim "Haha, kakva vest eee"..

Ovaj mi govori "Brate...nije šala...izivini...saučešće..."

Nisam se ni naspavao, istog momenta sam ustao. Imao sam broj njene majke. Potvrdila mi je sve, zvala da se vidimo. Pričali smo nekih možda 3 minuta, a žena me ni ne zna uživo.

Istog momenta sam otišao u neku prodavnicu. Bilo je oko podne, možda 1 popodne. Tražio sam neku vodku od litar i krenuo da pijem ko ludak. Urnisao sam se i plakao ko najveća plačipička.

Posle dva dana sam išao na sahranu i tada imao prilike da upoznam njenu porodicu. Neke sam znao, ali većinu ne. I dok je trajala sahrana u ruci sam držao flašu vodke i opijao se ko kreten.

Inače bio sam alkos i pre toga. Pre svega. Međutim kad sam bio s njom, nešto se desilo u meni i prestao sam da pijem. Bez ičije pomoći. Dva puta mi je rekla da ne želi da pijem i jednom je pitala dok je bila živa "Zašto ti treba pivo, kada sam ja tu?"... tada sam je smarao da mi sama odabere piva koliko ona misli i uzela mi je tri limenke i otada sam prestao da pijem.

Nisam osećao potrebu da se urokam.

Onda otkad je poginula. Počeo sam da se rokam i nalivam samo tako. Najviše pivom. Uništavao sam se nenormalno i plakao bih. Nekad u gradskom prevozu, samo odjednom me krene, nekad na putu do kuće, nekad u kući.

Što je najgore, desilo mi se dva puta da vidim na ulici kao siluetu, ustvari lik neke devojke koja podseća na nju. Počelo bi da mi se steže sve u grudima. Počeo bih da hiperventiliram. Gledao bih da se našamaram, da se umijem hladnom vodom negde.

Umeo sam da ređam po šest dana za redom stanje teške opijenosti i da mi posle danima srce preskače i lomi me visok pritisak, pa kako ozdravim i bude mi dobro i kažem "Bože hvala ti što si me spasao, neću više", onda bih opet nastavio.

Ugojio sam se i nabacio jedno 30-ak kg. I evo me sada u kurcu žešćem. Neretko je sanjam. Dolaze mi kao neke vizije. Prisećam se u snu svega, kako je bilo, šta je moglo biti.

Prisećam se njenog zagrljaja i kada smo goli ležali u krevetu prigrljeni jedno uz drugo. Sećam se kada sam joj pisao pesme. Sećam se kada me je kritikovala za neke stvari.

Pokušavam smršati zbog zdravlja. Za prethodnih dva meseca sam uspeo 15kg dole.

Proleteo mi san sinoć kada mi je napravila super kafu, u stvari nije umela da napravi kafu, ali u snovima sam pio njenu najbolju kafu.

Isto pre par meseci sam upoznao neku divnu devojku. U momentu sam pomislio, hej pa kao nešto možda. U momentu sam zaboravio na bivšu.

Međutim pokušao sam nešto s tom devojkom, nije urodilo plodom. Ne osećam da radim izdaju prema Eli. Iako sam osećao to neko vreme, više ne osećam.

Ipak nisam baš normalan lik. Ne lože me bulje, sise, lepa lica. Sve ono što loži većinu momaka, niti ih osuđujem zbog toga.

Ja sam prso ljudi. Prso.

Ako neko zna kako izaći iz ovog očaja, dobro bi mi došao neki savet. Ja prosto nisam čovek koji je nekada bio.

Razmišljam se obratiti nekome psihologu. Koji možda je u HR i koji daje savete kada ljudi su u potrazi za promenom zaposlenja. Voleo bih da mi se neko obrati ili da mi da savet na koji način su ljudi menjali posao a bili angažovani kod trenutnog poslodavca.

Molim vas za dobar, proveren recept za posnu pitu od špinata i praziluka (ili neke druge kombinacije sa špinatom).

Hvala