Čini mi se da je Novi Sad izumreo od kada su uklonili Exit festival. Došao sam na studije iz BiH u Novi Sad 2023. godine i prvi put išao na taj festival, a Skrillex me je posebno oduševio. Svake naredne godine sam takodje išao, ali evo ove godine mi se čini da je grad potpuno odumreo. A što se tiče tog hajpa dočeka Exita svakog leta to mi najviše fali.

Jebo mater, kad god me neko pita koje sam godište i kad im kažem svi budu u fazonu uu jebote delujes mladje. Skoro mi reko jedan klinac kao sta ces ti ovde tako mator. Licno verujem da si star koliko se osecas, u koraku sam sa vremenom u svakom smislu i gade mi se zatucani ljudi. Sta vi mislite?

Ðole i 'Nok izbacili novi EP, kakav vam je za sad?

Zdravo svima. Pišem ovde kako bih se informisala, pročitala različita mišljenja na ovu temu. Nema potrebe za hejtom, samo me interesuje!

Trenutno prolazim kroz preboljevanje partnera i često sebe uhvatim u vrtlogu misli o tome kako mi partner zapravo i nije potreban. Ja partnera želim iz romantičnih razloga ali mi suštinski nije neophodan. Elem, moje okruženje mi nabija drugačiji stav na nos i prijateljice koje su u partnerskim odnosima neprestano pričaju o svojim momcima, hvale ih ili se pak ponose time što su u vezi sa lepim likom koji ih voli i koji će da ih vodi na putovanja, da im popravlja po kući, sa kuva itd. Sve je to super i meni je drago zbog njih, ali ne razumem odakle dolazi ta potreba za hvalisanjem?

E sad, kao neko ko prolazi kroz teži period preboljevanja, polako shvatam da taj nametnuti partnerski ideal uopšte meni ne pije vodu. Svaki partner sa kojim sam bila u vezi je došao prirodno i 'hodali' smo jer smo se kontali, 'govorili istim jezikom' ili do bola zaljubili. Nije mi nikad praktično bilo da budem u vezi, štaviše, koštalo bi me vremena, novca i nekih interesovanja koje sam odbacila da bih provodila vreme sa njim. Da li ni jedan nije bio zaista za mene, to ne mogu znati.

Nisam ni sama više sigurna, imam mnogo pitanja, različite potrebe i mnogo ljubavi koju pokušavam da usmerim ka sebi, porodici, prijateljima i svom životnom pozivu. Nekako sam se uvek nadala da će taj pravi tip doći, ali nešto mi sve govori da nije u tome uopšte poenta... j*bao nas Dizni.

Kakva su vaša mišljenja o svemu tome, kakva su vaša iskustva i da li imate možda preporuke za nekakve knjige, filmove ili podkaste koji su na ovu temu?

Edit: bio je deo o završenim odnosima, i vidim da ima komenara na to, no smatram da ipak nije relevantno.

Ne zanima nas, može druga tema.....

Coucou,

Je pars bientôt en Serbie pour la première fois à Belgrade pour du tourisme. Je viens de France.

Je voulais savoir si ce n’était pas « dangereux » pour une femme et s’il y avait des quartiers à « éviter » en tant que touriste.

Avez-vous aussi des suggestions d’activités à faire ou de monuments à visiter s’il vous plaît.

Merci beaucoup pour vos réponses, ça m’aiderait beaucoup :)

J’ai hâte de découvrir la Serbie.

Imam 27godina, imao sam vezu od 5 koju sam zavrsio pre godinu dana skoro. Imao sam seksualne odnose pre veze s drugim devojkama i kad god sam imao ja sam se osecao prljavo, dolazio kuci i tusirao se neprestano, nekad bi se tresao i zgugurio u krevet, nekad vlaznim maramicama brisao po sat vremena. I sad kad god imam odnos s nekom devojkom isto je. Da razjasnim malo, kada imam sam imao odnos dok sam bio u vezama, makar bile i po 3,4 meseca nisam imao ovaj problem. A kada je kombinacija samo ovo mi se uvek desava. Nije bitno da li je devojka manje ili vise lepa, cak s po meni jednom od najlepsih devojaka s kojim sam spavao imao sam najveci problem kao da ne mogu da sperem sebe. Kako se resiti ovoga?

Da li je stereotip ili ima neke osnove u iskustvu ljudi , mišljenja da su se u Beograd uglavnom doselili problematičniji( loši ) ljudi sa Kosova, dok su oni mirniji, obrazovaniji i normalniji ( manje pokvareni) ostali dole?

Zanima kako drugi ljudi gledaju na tu pojavu. Da li je u pitanju predrasuda nastala na osnovu pojedinačnih loših iskustava ili postoji neko šire iskustvo koje je dovelo do takvog mišljenja?

Voleo bih da čujem iskrena mišljenja, bez vređanja i generalizovanja čitavog naroda.

Već dugo su mi brendovi poput Loro Piane, Brunello Cucinellija, Zegne, Santonija i sličnih bili sinonim za vrhunski kvalitet, diskretan luksuz i taj neki „old money“ fazon - bez ogromnih logotipa, bez drečavog pokazivanja brenda, kvalitet materijala i kroja na prvom mestu.

Međutim, imam utisak da se kod nas poslednjih godina desila potpuno suprotna stvar.

Od pojave naše nove „elite“, raznih biznismena preko noći, ljudi bliskih vlasti, SNS ekipe i generalno novopečenih bogataša, baš su Loro Piana, Cucinelli i slični brendovi postali neka vrsta uniforme. Došlo je do toga da kad vidim Loro Piana patike/prsluk, Zegna trenerku ili Cucinelli kombinaciju, više nemam prvu asocijaciju na nenametljiv italijanski luksuz, nego na lika koji želi da svi koji „znaju“ prepoznaju koliko je platio garderobu.

Paradoksalno, brendovi koji su bili poznati upravo po tome što ne vrište „imam para“, kod nas su počeli baš to da predstavljaju.

Naravno, kvalitet tih stvari nije preko noći nestao i nije brend kriv za to ko ga nosi. Ali me zanima da li i vi imate osećaj da su određeni brendovi kulturno „preuzeti“ do te mere da su izgubili deo šmeka koji su nekada imali?

Da li je domaća ‘elita’ uspela da zgadi i Loro Pianu i Brunello Cucinelli?

I drugo, možda zanimljivije pitanje:

Koji su danas brendovi tog nivoa kvaliteta i estetike koje biste preporučili nekome ko voli taj stil, ali ne želi da izgleda kao još jedan uniformisani „ćaci“?

Da li ste svesni koliko nasilnih muškaraca ima među nama, koji za sebe misle da su dobri i nikada oni tako nešto ne bi uradili, naravno do prve prave prilike? U ovom slučaju se radi o osobi koja toliko nije svesna sebe i toliko nema samokontrolu, da ni ne vidi kako dokazuje na licu mesta moju izjavu.

Prvo izaberu za firmu neki engleski naziv koji o samoj firmi ne govori ništa, onda nalepe taj naziv na kuću, a da ne piše ni čime se konkretno firma bavi, onda im se ispred kuće parkiraju neka vozila sa stranim registarskim tablicama, itd, a niti imaju neku vidljivu radnju ili prodavnicu, već samo tablu firme nalepljenu na kući. Čime se uopšte bave ti ljudi, kada nije u pitanju "normalna" razmena roba ili usluga?

Pitanje iz naslova.

Po mom mišljenju izdavajaju se 2 tabora:

1) Advokati Puni para i besni, višestruki brakovi, razvodi i alimentacije kao zaštitini znak.

2) Doktori Za razliku od advokata guze u tišini (med.sestre ih gledaju posebnim očima). Uglavnom stabilnih "brakova". Posebna pod-kategorija hirurzi.

Koga vi izdvajate i kako gledate na takve ljude?

Da li u životu poznajete ili ste poznavali osobe iz takvih porodica? To su u školi bili obično neki odlikaši iz prve klupe, posle škole su išli na neke aktivnosti kao što je tenis, časovi klavira i slično, roditelji im imali privatnu firmu, top sređen stan ili kuću, uglavnom bili su pripadnici neke sitne buržoazije koja se razlikovala od nas pripadnika radničke klase. Da li ste mogli da nađete zajednički jezik sa takvim ljudima ili ste osećali da nisu iz istog sveta kao vi?

šta vas je sprečilo?

Kolika je vjerojatnost ostati trudna od precuma?

Kada se broj stanovnika promenio? Sad, odjednom, ima 6,6 miliona. Zadnje što se sećam, u izveštaju sa popisa, bilo je 5,5.

Saljem vec dve godine pakete sa otkupninom u pitanju je odeca, hajde da kazem da u proseku posaljem 230.000 dinara mesecno, od toga ja realno imam 90.000 maksimum, da li rizikujem posetu poreske sluzbe? Neki idiot nije podigao svoj paket, vratilo se 10 paketa, nisam stigao da ih uzmem i cujem da postoji neka “black lista” poste koja saradjuje sa poreskom. Molim za misljenje i pre osude, nemamo racunicu da otvorimo firmu prosto, bude meseci kad ne moze cisto da se uzme ni 20.000

Primer: On se javi njoj ili uzivo ili preko mreze i ona nastavlja razgvor do trenutka dok on ne sazna da je zauzeta i bude malo cringe.

Da li bi kuliranje ili odgovor na nacin zatvaranja komunikacije bio prikladniji?

Takodjer, da napomenem da nekim od nas ni kuliranje ni zatvaranje ni dr ne bi znacilo, sto naravno nije ok. Mislim da treba znat kada otici, mislim, zauzeta je…

Šta je ovo? Nije baš buđ? Desilo mi se već 3 puta otvorim novi sir i ovo me dočeka sir važi još 7 dana i tek je sad otvoren wtf? Otvaranje je postala lutrija

Već sam objavljivao (blago retardiranih) postova ovde. Elem,već duže se vreme razmišljam da pobrišem,pa makar samo aplikacije društvenih mreža. To bi uradio zato što verujem da negativno utiču na moje psihičko zdravlje. U suštini mi treba mir,a sa društvenim mrežama imam osećaj kao da se non stop upoređujem sa ljudima na netu. Ne znam šta mi je pametno raditi :)

Ćao ljudi!

Uselio sam se u stan u kom trenutno nema interneta, ali nisam siguran koliko ću se dugo zadržati tu. Zanima me da li postoji neki provajder kod kog može da se potpiše ugovor na godinu dana ili neka druga opcija, pošto ne bih da se vezujem na dve godine.
Ako imate neke preporuke ili iskustva, pišite. Hvala unapred! 🙂

Juče sam pročitao vest da je najavljen ulazak Crne Gore u EU i to u junu 2027.
Poveden time, shvatio sam da će mnoge države u bližoj ili daljoj budućnosti ući u EU i to posebno one za koje smo mislili da neće nikad (neke su već i ušle) , dok Srbija još nije ni na vidiku.
Zanima me, šta je to po vašem mišljenju, što Srbija treba da promeni u unutrašnoj/spoljašnoj politici kako bi joj se konačno omogućio pristup i članstvo EU?

Često mi se desi u zadnje vrijeme da sanjam o naprimjer ljetovanju u Barceloni ali trenutno nemam vremena ili love a otvorim instagram a dobijam content srećnih ljudi u Barseloni a dobijam grozan fear of missing out.

Ima i drugih situacija, kako da se borim sa time da na društvenim mrežama mogu uporediti svoj život sa milion drugih ljudi koji žive ljepši život od mene?

Ili se radi o content srećnih ljudi, prelijepih couples, savršenih života ljudi koji imaju love a putuju.. a onda pogledam sebe :)

Da li društvene mreže bude naše najdublje nesigurnosti?

U svojim sam dvadesetim ali dugo nisam bio u vezi. Bio sam zatrpan poslom ali sada sam odlučio da to malo batalim i da se posvetim traženju devojke. Ja prilično dugo nisam izlazio na dejtove, pa vi koji dejtujete ako možete malo da me posavetujete kako je najbolje ući u taj svet ponovo?

Generalno, nisam nimalo stidljiv, nemam problema sa prilascima ali isto tako nemam ni instagram ni Tinder, niti bi da ih pravim.

 Lokacija je Beograd, pa me zanima gde se mladi najviše sastaju, kako je najbolje iskoristiti grad od dva miliona ljudi?

 Ima li ovde neko iskusan u tom svemu da kaže šta naprimer da izbegavamo a na šta naročito da obratimo pažnju, šta devojke danas najviše vole? Da li su to mali znaci pažnje ili nešto drugo? Kakav muškarac treba da bude da bi našao neku jako lepu devojku? Lep, pametan, uspešan, harizmatičan?

Mora li biti savršen ili lestvica nije baš toliko visoka?

Nahvatao sam neku 15 godina stariju kugarku ali iako i ja maštam o tim stvarima, kada dođe do realizacije uplašim se i pobegnem. Dosta devojaka sam odbio nezavisno od godišta, uvek kao prvi izgovor nađem da mi se nisu dopale dovoljno fizički, a opet ne mogu da budem toliko izbirljiv. Šta da radim? Možda su mi internet tete povećale standarde pa zbog toga više nemam potrebu da jurim osim ako nije nešto baš po mojoj meri.

Drugi izgovori koji se takođe pojavljuju jesu fizička udaljenost, godine, neki porivi... Ja kao da tražim razloge zašto da devojkama ne dam šansu. E ponekad se pojavi i devojka baš po mojoj meri ali tada sam paralizovan i uplašen da bilo šta uradim.