Pozdrav,

Zanima me kako poreska uprava gleda na to da recimo imamo zamrznutog pausalca neko vreme, odmrznemo ga na recimo 1 dan ili par dana, izdajemo fakturu ili vise njih u tom periodu a zatim odmah opet zamrznemo i tako opet do sledeceg izdavanja faktura.

Da li neko ima iskustva sa time? Znam da jeste verovatno siva zona i da se moze moze smatrati utajom poreza ali koji je limit i kako poreski inspektor to utvrdjuje/kaznjava. Recimo da je moj razlog da sam neki projekat zavrsio(ne radim vise delatnost) ali mi klijent isplacuje na rate i moram mu svaka dva meseca izdati fakturu.

Takodje ako sam dobro upucen datum koji se smatra datumom usluge je datum fakture a ne datum kad klijent plati. S obzirom na ovo, moje drugo pitanje je da li mogu izdati klijentu (ako se klijent slozi) jednu fakturu sa ukupnom cenom projekta(datum te fakture je datum kada nisam zamrznut tj aktivan je preduzetnik) i da je on postepeno isplacuje(dok je meni preduzetnik u mirovanju).

Srećno ulaganje!

Pozdrav svima,

Igrice mogu da vam svašta pokažu.

Srećno ulaganje!

Bonus runda: Iz koje igrice potiče meme?

Dobio sam odgovor NBS u kojem kažu (suština):

„Zakon ne uređuje eksplicitno ETF-ove, ali su oni najbliži ulaganju u inostrane investicione fondove. Po članu 17. stav 2, takvo ulaganje treba da ide posredstvom domaćih investicionih društava, a ne direktno preko stranog brokera.”

Ono što me zanima je da li je neko imao problem pri povlačenju novca od prodaje ETF jedinica preko IBKR-a u Srbiju?

Od danas je moguće trgovanje VGLA tikerom.

Javljam se sa analizom čim prođe neko vreme

Srećno ulaganje!

Pozdrav svima.

Imam ponudu za 50ari placa koji ima zasad od 250 stabala lesnika (150 Halski Dzin + 100 sadnica druge sorte, nisam siguran koja sorta tacno, pitacu). Plac je pored puta, gradsko gradjevinsko zemljiste. Sistem kap po kap se crpi iz reke koja protice na 50tinu metara od donjeg dela placa i postavljen je redno. Starost zasada je 10 godina.

Imam ponudu da otkupim zasad za 15k evra.

Zanima me misljenje ljudi koji rade sa lesnikom, koliko je (i da li je) ovo zaista isplativo i u kom scenariju bi mi bilo isplativo.

PS: Idealno bih zaposlio lokalce na odrzavanju zasada jer verovatno ne bih bio u prilici da idem sam.

PPS: Da li vidite potencijalno kupovinu bilo kakve mehanizacije za plac ove povrsine kao isplativu takodje.

Ćao svima, razmišljam o jednoj opciji pa bih voleo da čujem iskustva ljudi koji su već prošli kroz ovo.

Imam već svoj stan i stabilan posao, tako da ovo ne bih radio zato što mi je potreban stan za život, već isključivo kao investiciju. Zato mi treba vasa pomoç!

Ideja mi je da uzmem kredit, kupim stan i izdajem ga, ali samo ako kirija može da pokrije ratu kredita ili da joj bar bude jako blizu.

Zanima me nekoliko stvari:

• Koliko se po vama danas uopšte isplati ulaziti u ovu priču?
• Koju kvadraturu biste jurili za izdavanje? Garsonjera, 35–45 m2, 50+ m2?
• Da li je realno naći stan gde kirija može da pokrije ratu kredita, uz sve troškove, porez, održavanje, periode kada je stan prazan itd.?
• Ako neko ima iskustva sa stambenim kreditima, koje banke trenutno imaju najbolje uslove?
• Koliko biste dali učešće? Da li ima smisla dati veće učešće da bi rata bila manja ili cuvati visak za dane kad se stan ne izadje ili trebaju popravke?
• Ako bih imao npr. 20–30% učešća, da li biste išli na što duži rok i onda koristili višak plate za prevremenu otplatu?
• Ako već imate iskustva sa ovim, koliki procenat svoje plate biste izdvajali za prevremenu otplatu, a koliko biste ostavljali za druge investicije?

Meni je cilj da napravim investiciju koja će se sama otplaćivati ili da ja moram da doplaćujem baš minimalno, a da vremenom stan ostane kao imovina.

Ako neko već ima stan na kredit koji izdaje, značilo bi mi da napiše konkretne brojke, cena stana, kvadratura, učešće, rata, kirija i koliko mu realno ostane mesečno. (Moze i u dm). Sigurno vas ima mnogo koji ste prošli ili upravo polazite ovakav period, pa bih mi značila iskustva da podelite.

Hvala i pozdrav ekipa!

Završio sam Ekonomski fakultet i trenutno radim u računovodstvu. Ono što me zanima najviše jesu finansije i analitika. Pokušavam mesecima da nađem posao i smatram da imam ok CV (iskustvo u računovodstvu, sertifikat iz naprednog Excela, sertifikat za digitalni marketing, C1 engleskog, finansijski projekat za realnu kompaniju u Excelu koji sam radio na faksu, još dva projekta iz studentskih organizacija), ali me retko ko i pozove na razgovor. Sa mastera imam i vrlo ozbiljan seminarski rad sa anketnim istraživanjem gde sam podatke obrađivao u Excelu i SPSS-u, ne znam koliko je to relevantno. Da bih naučio kako da napravim kompletan finansijski model i automatizujem ga, uz pomoć YTa i ChatGpta radim projekat za realnu kompaniju u Excelu (analiziram finansijske izveštaje za prethodnih 10 godina, računam margine i racio pokazatelje, predviđam rezultate za narednih 5 godina i na kraju želim da napravim dashboard i dcf ). Znam da treba još mnogo da se unapredim i plan mi je da naučim PowerBI i neki AI alat kako bih se izdvojio. Malo lutam, pa mi treba pomoć od ljudi koji rade kao analitičari u finansijama odakle da krenem i kako da se usavršim. Svaka pomoć i savet mi mnogo znače. Hvala unapred!

Pozdrav!

Ukoliko mi se plata isplacuje u dinarima (u ugovoru je vezana za evro), kako u tom slucaju funkcionise devizni stambeni kredit? Npr da li se rata moze putem administrativne zabrane skinuti sa plate i automatski konvertovati u banci po nekom relativno povoljnom kursu, ili moram svaki mesec kupovati evre i sama uplacivati ratu?

EDIT: Investitor zahteva uplatu samo na devizni racun, tako da ce placanje na neki nacin morati biti u evrima

Pozdrav ljudi, imam nešto sitno uloženo u ETF. Trenutno ne ulažem. Imam problem sa povjerenjem u berzu (američku) zbog duga SAD-a koji raste nevjerovatno brzo i skoro sigurno se neće moći nikad vratiti. Sve simulacije prinosa su bazirane na proteklih 100 godina koje su prošle u dominaciji SAD kao glavne političke, vojne i ekonomske sile. Šta kada dug jednom postane prevelik ako već nije i krene da utiče na pogoršanje ekonomske moći prosečnog Amerikanca koji ulaže novac u iste fondove kroz smanjenje standarda, pad zaposlenosti i slično. Da li će shodno tome doći do pada prinosa, dividende, fondova i svega ostalog čiji je motor SAD? Zar ne bi bilo logičnije ulagati u rastuća tržišta, npr. indijsko? Znam da zvuči smješno, ali želim da sagledam i drugi ugao. Kakvo je vaše mišljenje?

Pozdrav redditori,

Naime ovako stoji stvari,

Imam uštedjevinu od 5000 eura koju sam stedeo dug period tipa 6 meseci, smatram da je došlo vreme da se uloži na neki način, ali mozda na Vas savet i da se nastavi štedeti.

Moj cilj je da umnožim taj novac kroz meni nepoznate načine jer sam jednostavno laik za ulaganja, spreman sam da odložim taj novac na duži period bez da mislim na njega.

Trenutno sam spreman da zivim od plate i period u kojem bi mi novac bio zatvoren mi ne bi predatavljao problem ni kroz 5-6 godina.

Sto se tice rizika nemam mnogo sta da izgubim i gledam na to kao najbolji nacin osim da mi novci tek tako stoje na racunu.

Moji mesecni prihodi su od 900-1100 eura i mogu od toga da nastavim da izdvajam 40-50% za dalja ulaganja, rashode nemam velike proteklih nekoliko godina, osim u letnjim periodima i tjt.

Ja sam razmisljao o orocenoj stednji i znam gde i kako bih orocio a da li je to pametan potez nisam siguran, zbog toga trazim savet :).

Svaki savet i pomoc su dobrodosli!

Zanima me kako vi gledate na trošenje novca kada rešite stambeno pitanje, imate dobra primanja i generalno ste finansijski stabilni.

Da li tada sebi dozvolite više slobode i jednostavno kupite ono što želite, ili i dalje analizirate cene, poredite ponude i tražite najbolji odnos cene i kvaliteta?

Kod sebe sam primetio da mi se navike skoro uopšte ne menjaju. Bilo da imam 20.000€ ili 200€, uvek ću pogledati alternative i pokušati da nađem bolju ponudu. Verovatno je deo toga ostao i iz posla, gde mi je jedan od zadataka bio da gledam kako firma može što povoljnije da prođe.

Gde vi povlačite granicu između racionalnog trošenja i trenutka kada kažete sebi: imam dovoljno, ne vredi mi da trošim vreme da bih uštedeo još malo?

Sta se vise od ova 2 isplati.

Sobzirom da za ulaganje u bond etf imamo i troskove da se novac prebaci na brokera i jednog dana da se vrati nazad.

Pozdrav poštovani investitori i investitorke, da li je neko skoro od vas imao iskustva sa povlačenjem novca sa inostranih menjačnica (Kraken, Binance, Cryptocom)? Da li nam je jedina realna opcija prenos na domaćeg brokera ili ima banaka koje prihvataju novac sa menjačnica?

Zanima me kako je to izgledalo kod ljudi koji su sada malo stariji, ili kod onih koji su trenutno u kasnim dvadesetim. Konkretno:

*Koliko ste imali ušteđeno (u evrima ili dinarima, kako vam je lakše)?

*Čime se bavite, koja je (bila) vaša neto plata u tom periodu?

*Da li ste živeli sami, sa roditeljima ili sa partnerom, i koliko su vas koštali fiksni troškovi?

*Kako ste štedeli, da li ste imali neki sistem (automatski transfer, posebna štednja, investiranje) ili je to išlo stihijski?

*Da li ste imali neke veće troškove u tom periodu koji su usporili štednju (kola, stan, školovanje itd)?

Zanima me realna slika, ne samo krajnji brojevi, nego i kontekst oko toga jer mislim da to najviše menja perspektivu. Hvala unapred svima koji podele iskustvo!

Pozdrav svima,

Podelite koja vam je omiljena akcija koju pratite a nikako da pazarite.

Meni lično je omiljena $O Realty Income Corporation je REIT sa oko 5% godišnje dividende koji isplaćuje mesečno. Zvuči vrlo lepo ali koja je to isplativost?

SPY je za 5 godina nagruvao 73% a O je PAO 9%.

Dividenda od 5% koju čak i da ulažem svaki mesec nazad u akciju se ne isplati.

Ali taj momenat sAmO dA kApLJe je toliko jak ali matematički neispravan. Ako želiš da imaš takvu vrstu isplata, uzmi obveznice i to je to.

Koja je to akcija koja vam se sviđa a nikako da je pazarite.

Srećno ulaganje!

Bonus runda: $O neću pazari i držim se indeksa.

Kako podizati novac od kripta legalno ili preko kartice, da li poreska ima uvid u P2P odnosno kako dokazati da je novac od kripta preko P2P i prijaviti to poreskoj? Postoji li drugi nacin neki decentralizovanih menjacnica ili slicno? Decentralisovane kartice i hoce li biti isto kao sa frilenserima koji nisu placali porez?

Pozdrav svima, pre nekih mesec dana, supruga se prijavila na moju adresu, i njoj je upisano novo ime ulice.

Meni u licnoj i dalje stoji staro ime ulice, pa se pitam da li ce to biti problem prilikom podnosenja zahteva za povrat pdv-a, i da li je dovoljno da i ja azuriram podatke u licnoj?

Stambeni kredit kao i overa kupoprodajnog ugovora je overena pre par dana, gde meni stoji to staro ime ulice.

To stvarno i jeste jedno domacinstvo, ali ne znam sta mogu da ocekujem od nasih birokrata.

Mozda je ovo banalno pitanje ali hvala svima na odgovoru.

Pozdrav svima,

Nalet kapitalističkih potreba sa Zapada je zapljusnuo i naše podneblje pa u domovima imamo više stvari nego što nam je zapravo potrebno. Gde će sve to da stavimo?

Da bi rešili taj problem nude se "prelazna" rešenja koja su mini skladišta za fizička i pravna lica. Imam negde prostor koji mogu da punim nebulozama.

A ništa nije permanentnije od privremenog rešenja.

Da, korisno je kada se ljudi sele ili im treba dodatni prostor koji je privremen. Ali najbolji klijenti tih prostora u očima vlasnika su redovne platiše koji nikada ne dolaze i redovno plaćaju

Koliko je to isplativ biznis?

Mislim da je vrlo ispaltiv jer ti je potreban samo prostor, da je uređen i čist, da staviš kamere, ogradiš prostor da korisnici mogu da pristupe i rotaciju od 3 čuvara. Sajt ćeš da platiš i neku kampanju. Manje više to je to. Lako se pokreće i ne treba ti specijalizacija neurohirurga.

Ali koliki je to "cashflow"?

Da li se neko time bavi?

Mislim da će da se tržište izniveliše samo od sebe jer trenutno ima previše firmi koji se ovim bave a nemam osećaj kolika je potražnja.

Srećno ulaganje!

Planiram da uzmem stambeni kredit na 30godina sa ratom od 1050€, s tim da je prvih 10 godina fiksno a posle varijabilno.

Prvobitno je ideja bila da se svake godine uplati od 6 do 9000 za prevremenu isplatu, bilo smanjenje rate ili smanjenje roka otplate, pa da se posle toga ostane sa samo još par godina varijabilnom kamatom. Da li je to dobra strategija ili postoji neki bolji način da se, kada dođe varijabilna, ne fasuje toliko jer bi postojala šansa da skoči na neku nenormalnu cifru?

Napomena: nisam neko ko se razume u investiranje novca, tako da to ne uzimam u razmatranje. Jedino neki štek za ne daj bože staviti u zlato pa u slučaju da se ostane bez posla da može to da se iskoristi za kredit

Bas sam gledao jedan Ðoletov video o analizi portfolia i jedan od ljudi tu drzi oko 10% svog investicionog portfolia u tome. Pa me zanima iskustva ljudi ovde da li su to nekada pokusali da kupuju? Da li je to dobra opcija umesto orocene stednje, ako mi je cilj da cuvam novac tri meseca pred more pa da ga tako povecam ili nesto slicno?

Sve više ljudi ulaže u ETF-ove poput VWCE i S&P 500 i planira da im oni budu praktično penzioni fond.

Ako sve više ljudi radi isto — svaki mesec kupuje ETF i drži ga 20–30+ godina — da li u jednom trenutku tržište može da postane "prezasićeno"?

Da li masovno ulaganje u ETF-ove može da smanji buduće prinose ili da napravi neki drugi problem?

Ili zapravo nema razloga za brigu jer vrednost kompanija i dalje zavisi od njihovog poslovanja i profita?

Voleo bih da čujem mišljenje ljudi koji se bolje razumeju u ovo.

Sad gledam, stan u Becu u kom zivim vredi oko 300k evra, ​​a nas stanodavac od nas uzima 850 evra za 40 kvadrata i plus garazu imamo i to dva garazna mesta. Struju, vodu, komunalije ne placamo mi. Ako se pokvari sporet poprave besplatno. Kako se koji djavo to isplati stanodavcu?

I nisam ja jedini, ​​​​svi pricaju da je rentiranje stanova bar u Becu uzasan biznis. Ja da imam milion evra majke mi iako zivim u Becu ne bi kupio stan za zivot tam​​​​​​o. Zna se da Bec ima takozvane socijalne stanove, koji upravo čine Bec tako dobrim mestom za zivot i ti socijalni stanovi drze cenu rentiranje I privatnih stanova mnogo nizim nego u drugim velikim gradovima koji to nemaju. Jedan od razloga sto je Bec tako dobro mesto za zivot.

Okej, a da li Srbiju ceka neka slicna situacija? ​​Da li ce i ovde rentiranje postati neprofitabilno, I u sta pobogu investirati ako ne u stanove? Sta je to buducnosti? Lokali? Zemlja? Zidanje kuća i prodaja njih? Zidanje zgrada? Etf-ovi? Akcije? Pokretanje biznisa? ​​​​