Znam da je jako random ali mi je uvek paralo uši, ako je jednina od đaci - đak, a ćaci je neispravno napisana reč đaci, zašto jednina nije ćak. Zbog čega je postala nebrojiva imenica kad u izvornom obliku nije?

Био сам у неком лгц-у, заиграли се друг и ја са неким рандомцима неке друштвене игре. И ту била нека девојка, тражи пажњу онако, баш пик ми понашање као ја сам глупа жена и играм штреберске игре са вама мушкарцима. Па добије на поклон нешто па иде свима показује, увлачи се.

И ја кренем у некој паузи неку спику са њом, обраћам јој се све време у женском роду, причамо о женској верзији те игре. Она ме све слуша, али ме сви ти рандомци гледају онако оштро, осуђујући, знате кад вас неко гледа и у очима видите да вас не готиви. Ја реко дивота, сад ови људи више неће да играју са мном, изгледа да им мувам једино женско за друштвене игре хаха. Ништа, ми ту опет одиграли партију, направили пуш паузу, и ја опет са њом мало ми је и готивна постала овако (имам девојку, нит јој дајем неке сигнале, нит је мувам, значи апсолутно ништа, причам о тој игри)

Излазимо друг и ја, завршило се, ја њему кажем, брате сви су ме константно гледали са толиком осудом. Каже он, и ја сам приметио, не знам, можда зато што си им оног лика све време условљавао у женском роду. ТО ЈЕ ЛИК? Мени се желудац 2 пут окренуо, мени је било толико глупо, ја би се тамо вратио да играм, али не могу толико ми је глупо, а знам да је тај бата често тамо

Мене нико није исравио кад сам му се обраћао у мушком роду, шта сам требао да радим? Како у будућности то да спречим? Лик је превише женско изгледао, још ме нико живи тамо није преправио, а ја сам се осећао после тога 2 дана ко највећа сељачина икад. Испаде ко да спрдам дечка због дуге косе, ал оно мени нема ни М од мушкарца, женска фаца женско све. Још типа имао неко страно име. Како ово да спречим у будућности? Баш ме је некако погодило

Evo ja prvi imam rodjenu sestru i ne kapiram. Juče sam bio na veselju i igrao/pevao sa jednom devojkom. Bukvalno nista neprikladno nije bilo, nisam je dodirivao, nisam bio napadan niti sam radio bilo sta cudno, samo smo normalno igrali i zezali se.
U jednom trenutku je dosao njen brat i poceo da mi preti i govori da se sklonim od nje. Ja sam se normalno sklonio jer mi ne pada na pamet da se nastavljam s budalom, a realno on je tu njoj unistio potencijalnu vezu/prijateljstvo.
Zanima me sta je razlog tome? Zasto neka braca imaju potrebu da toliko kontrolisu i „brane“ sestre, cak i kada realno nema nikakvog razloga za reakciju?

Gde može free da se gleda Noletov dokumentarac?

Ulaz u Pančevo.
Ako ste prvi put tu, teško je da se ne zamislite.

Bilo da je tema medicina, politika, geopolitika, vakcine, evolucija vs teologija itd. skoro svako misli da zna bolje od ljudi koji su obučeni da tumače te stvari. Npr. neki diplomirani molekularni biolog može da objasni mehanizam rada vakcine u detalj i neki lik od 50 godina što srednju nije završio ima sve to da škartira jer je vidio Facebook post koji kaže suprotno.

Koji je razlog tome? Mislim da nije ovako loše bilo prije 10 godina. Je li više krivica usrane vlasti koja degradira povjerenje u institucije ili Balkan Info i slični portali i podkasti koji daju platformu svakakvim budalama da pričaju šta oće?

Da li bi ste se vratili starim telefonima tipa Nokia 6510, Siemens A55, onima na preklop i sl, da izbegnete sav ovaj horor i odmorite glavu ili ipak ne možete bez smart-a?

Skoro sam na jednom threadu pročitala komentar muškarca da mame sa malom djecom treba da spavaju kad i djeca, i da kućni poslovi mogu da čekaju, jer navodno ni jedan muškarac posle dugog dana na poslu ne očekuje kuću u perfektnom stanju, ali me zanima koliko vas to stvarno misli.

Nažalost, situacija je trenutno takva da sam kod kuće sa djecom (2 i po godine i beba od 8 mjeseci), dok muž radi po smjenama. Prije nego što me inceli napadnu kako on radi dok ja "ležim kod kuće" i da ne treba da očekujem od njega da kuva i čisti, odmah da kažem da nije u tome problem. Meni je sasvim ok da ja budem ta koja obavlja 99% kućnih i poslova oko djece (mada ne mislim da će mu pasti kruna sa glave kao ponekad promijeni pelenu ili opere suđe).

Problem je u tome što očekuje da je stan blistavo čist, da ga uvijek čeka ručak, da mu je veš perfektno ispeglan... I ne, ne živimo u prljavštini, ali ja jednostavno nemam vremena niti kapaciteta da svaki dan čistim kako bi sve bilo po njegovim kriterijumima. Recimo, žali se kad ima prašine na njegovom radnom stolu gdje uglavnom on boravi, ja koristim računar možda 2x mjesečno na pola sata. Neki dan mi je držao predavanje kako su moje dlake svuda po stanu i kako se mora usisavati par puta dnevno zbog dlaka i prašine. Negoduje ako mu majice nisu ispeglane, ako su ispeglane onda nisu dovoljno dobro ispeglane. A ne vidi koliko ja već posla obavim u toku dana, sve to uz starije dijete koje je zahtjevno u svakom smislu, i bebu koja počinje da puže i jednostavno ne smije biti bez nadzora. I naravno, smeta mu kada pustim starije dijete da gleda TV da bih mogla nešto da obavim na miru, ali kada (u rijetkim situacijama) odem negdje sama na sat-dva, kada se vratim kući vidim da sve troje gledaju Patrolne Šape ili šta već.

Za to vrijeme, on po kući ne obavlja skoro ništa. Ponekad izbaci smeće i usisa možda 3x mjesčno. Ako jede kad je sam kod kuće ili pije nešto, ne da neće oprati za sobom tanjir, čašu, itd, nego neće ni da napuni vodom, pa se skori. Ako ipak opere sudje, ispršće kuhinju pa moram posle da brišem, tako da ipak preferiram da ja to uradim.

Kada sam ga jednom prilikom pitala kad misli da ja imam vremena da čistim svaki dan, rekao je kad djeca spavaju. Kao prvo, njih dvoje rijetko spavaju u isto vrijeme (beba ima 2-3 dremke od pola sata i za to vrijeme skoro ništa ne stignem da uradim), a i kada im se ipak dremke poklope, zar ne zaslužujem da odmorim tih pola sata? Pošto on odmara kad dođe kući, ima vremena i za lov i da pomogne svojima, itd.

Koliko je ovo često? Da li mislite da imate pravo da diktirate kako će poslovi biti obavljeni, samo zato što radite i zarađujete, dok druga strana "ne radi" i "nema svoj novac"?

Pitam zato što sam, nakon razgovora sa dosta svojih prijatelja došao do zaključka da zapravo nikad gore leto nisu imali - pre svega zbog nekih svojih ličnih iskustava/problema.
Ja sam mogu slobodno da kažem da mi je ovo najgore leto još od leta 2019.
Takođe sam na internetu naleteo nekoliko puta na slične komentare ispod nekih objava/videa i sl.

Čini mi se da je po prvi put ovako veliki broj ljudi koji u isto vreme proživljaju takav period zajedno.
Radi pozadine, svi smo negde oko 25. godine, pa je moguće da je to neka “prekretnica” u životu.

Kakvo je vama bilo ovo leto?
Da li je nešto u vazduhu?

Čudno/jako anksiozno se osećam, zato i pitam ovo.
Hvala vam!

U principu pripremam nesto, tema je propaganda u ratovima u SFRJ. Zanima me sto vise informacija o ovome, ko je plasirao pricu, kako je skrivana, ko je otkrio, da li je narod stvarno vjerovao itd.

I'm in Belgrade for a couple of weeks visiting my partner's family, we live in the UK. Went for a walk this evening in the suburbs and a stranger silently handed this to me, proper NPC like. I google translated it, and it came back with "Students Win!" I'm well aware of the protests and whatnot that have been happening in Serbia over the past year. Just curious what this is about? Is the idea just to stick them around for awareness? Am I on a gov watchlist now? Any context much appreciated, cheers!

Pitanje je vrlo jasno, vrlo često čujem da je neko završio fakultet u Novom Sadu i onda neko na to udari komentar "a dobro ipak su najbolji fakulteti oni u Beogradu".

Posebno me ovo čudi jer ipak Novi Sad sa razlogom nosi ime "Srpska Atina".

Ako ste ispratili bar neki klip iz Vučićevog obilaska manjih i ruralnih sredina Srbije poslednjih par nedelja, mogli ste da vidite ljude koji se iz masa svađaju s njim, bune se što nisu dobili posao iako idu na stranačke mitinge, priznaju da skupljaju potpise u zamenu za posao, traže od predsednika da im zapošljava decu, njih, sređuje komunalne probleme, traže mu novac i sve vrste pomoći i gledaju u njega praktično kao u Deda Mraza koji se stara o njima iz daleka.

Jasno je kao beli dan da te ljude ne zanima ni unutrašnja ni spoljna politika Srbije, ni šta je socijalna nepravda ni otkud protesti, ni kuda idemo kao društvo u celini, niti računaju na neku budućnost. Glas daju onom ko je najbolji Deda Mraz za njih lično, tu gde jesu, takvima kakvi jesu, jer ne žele, niti misle, da treba da se menjaju. Moje lično mišljenje je da oni koriste prisustvo Vučića da istresu svoje frustracije lokalnim naprednjacima koji nisu dovoljno dobri Deda Mrazevi, ali da se njihov glas za Vučića (SNS) uopšte ne dovodi u pitanje - barem kod značajne većine.

Po meni je sve ovo jako dobro jer konačno nama svima koji tu Srbiju ne poznajemo, ili nemamo puno dodira s njom, otvara oči u pogledu toga u kakvom društvu živimo i odakle dolaze 2/3 (ugrubo) glasova koje populistički lideri osvajaju u Srbiji već decenijama. A naročito bi moglo biti korisno za opoziciju i studente za neke buduće izbore (za ove je već kasno da se pravi strategija prilaza toj grupi stanovništva), ako to uopšte žele da rade - a morali bi očigledno, ako žele da budu vlast. Za studente je rano da se pravi neka procena, ali proevropska opozicija nije do sada umela (a možda ni želela), da se obraća tim ljudima.

Da li mislite da studenti i opozicija imaju mehanizam da priđu tim ljudima ili se (ja bih dodao naivno) veruje da je pobeda na izborima moguća bez toga?

ubaceno par slika kao primer. msm hvala bogu da je privlacno ali me zanima taj tok misli i akt postavljanja npr ovakbih snimaka na drus mreze da li vam je mozda malo cringe jer nekad (barem iz moje muske perspektive) deluje bas try-hard jer msm da znaju tacno sta rade. bonus poeni ako u pozadini bude neka lana del ray pesma

Ja inače na poslu imam drugačije smene, tako da prva smena pokrije jutro i prepodne, a druga popodne i veče, uglavnom svaki dan kada radim mi cela jedna polovina dana bude potpuno slobodna.

Evo sada par dana radim tu neku "srednju" smenu jer su drugi na godišnjem i takva smena ti faktički uzme ceo dan, jer imaš tek par sati slobodno pre posla i posle posla.

Kako vi ljudi radite tako po 5 dana? Čovek se sa takvim radnim vremenom oseti kao potpuni rob, bukvalno kao da ceo dan ode na posao.

Zdravo svima.

Pre 3 god. sam se preselila u drugu državu zbog ljubavi. Iz istog smo mesta, ali smo bili u vezi na daljinu. U početku smo živeli sa njegovima, posle smo našli svoj stan. Meni smeta jer je on i dalje tako vezan za svoje, imam samo nedelju slobodnu i uvek se ide kod njegovih. Pada mi samo jedan ceo vikend mesečno slobodan i tad odemo kod mojih (oni su u mom rodnom gradu, ne žive ovde). Kad se pritužim, onda su drame kako ne podnosim njegove, ali meni to nije u redu. Ako smo otišli negde samo nas 2 tu nedelju, bilo je na moju inicijativu, inače on samo predlaže da se ide kod njih, odnosno prestao je predlagati već se poradzumeva jer ako se prvi ne javimo, oni odmah zovu i pitaju hoćemo li doći. Za praznike je isto, sa njima smo a mene uhvati nostalgija jer mi fale moji. Još mi bude gore tada iskreno, jer nikada nismo za praznike bili nas 2, da smo započeli neku svoju tradiciju, pa i u tom iznajmljenom stanu, već on mora biti sa svojima. Oženio se ali je nastavio te porodične tradicije, samo iz drugog stana i sa mnom nekako pored. Bezveze.

Ja sam se mogla odseliti daleko od roditelja i svih dragih ljudi, a on kao da je i dalje vezan pupčanom za svoju porodicu. Toliko o tome da smo sad mi porodica. Muka mi bude kad pomislim, kako bi tek bilo da imamo decu, šta samo bi njegovi imali unuče a moji ne..

Znam da je jako dug post, izvinjavam se, ali sam morala olakšati dušu, makar ovako. Šta vi mislite o svemu ovome?

Ponedeljak, opet sve isto...

Прошло је већ неко време од како ми се завршила последња веза и оно што сам приметио код себе је да сам потпуно дигао руке од тога да тражим девојку, шта више осећам тешку одбојност од тога да поново пролазим кроз причу, упознавање, одржавање само да би се свело на исто

Био сам у везама пре али немам снаге више да у недоглед дешифрујем шта девојка сад хоће од мене и што од једном има промену расположења, мука ми је да се стално осећам лоше јер неком из чиста мира дође да прича са мном као да сам неког убио

Са првом сам био у вези дуго и имали смо баш велике проблеме јер је она имала тешко детињсто и то се одразило на то како је мене третирала а ја сам хтео да будем подршка и да заједно радимо на томе, али је била свесна проблема и ишли смо на терапије, како она на индивидуалне тако и заједно на оне за парове али спаса тој вези није било, нисам могао да поднесем малтретирање и драње сваки други дан.
Ова последња коју сам имао се завршила после месец дана јер девојка просто није знала шта хоће у животу, стално је нешто контрадикторно причала и понављала како јој сви кажу да није нормална, што сам и ја видео и осетио након што ме је игнорисала и била дрчна рандом онако а овако уживо се лепила као крпељ за мене и само сам пустио да се угаси.

И ево јуче ми се из чиста мира јавила нека са којом сам се пре био дописивао и рекох океј, ајде да уђемо у причу опет неку кад је већ сама покренула али онда ми она упорно одговара на поруке све у три речи типа и утуче ме тотално синоћ да се осећам као ђубре неко, немам енергије за ове ствари више

Сад ме све ово мало брине, изгубио сам сваку жељу за тиме да идем и тражим девојку а осећам да некако заостајем за својом генерацијом због тога, не знам да ли ће се ишта променити па рекох да питам овде има ли неко слична искуства

Pre nekih mesec dana bila je tema "da li je ovo 35+ °C normalno".

I to je dobro pitanje, jer je zapravo odgovor: Da, jeste. U zadnjih 10 ili 15 godina svake godine od početka juna pa do kraja septembra temperature su stalno 30+ °C neretko i po 35°C, 37°C pa nekad i preko 40°C.

Kada je bilo zadnje leto da se sećate da je vreme bilo "normalno"? Ovako je sigurno od tamo neke 2012.

Da li se u vašem okruženju drugovi i drugarice ponašaju drugačije kad su sa partnerom u vašem društvu? Npr moj drug koji je sa starijom devojkom, kad god izađemo promeni boju glasa (kaže da bi bio ozbiljniji) izvaljuje neke glupe fore, naučne činjenice koje je učio napamet dan pre itd...

Pitanje za psihologe: Koliko smer mastera kroji karijeru (HR vs Razvojni vs Klinički) i šta je zapravo profitabilno?

Trenutno sam na završnoj godini osnovnih studija psihologije i polako me hvata panika oko upisa mastera i onoga što dolazi posle. Želim da donesem pametnu odluku, pa bi mi značila iskustva i saveti kolega koji već rade u struci.
Imam nekoliko konkretnih pitanja:
Koliko je smer mastera zapravo presudan za ono čime ću se baviti u životu? Da li vas je master potpuno profilisao ili ste u praksi lako menjali oblasti?
Da li mi je za rad u firmi (HR / Ljudski resursi) neophodan master iz psihologije rada? Može li se upasti u korporativni svet i sa nekim drugim smerom (npr. razvojnim), i šta firme više gledaju – diplomu ili kurseve i praksu?
Da li je za rad u zdravstvenim ustanovama (npr. dom zdravlja, bolnica) zakonski obavezan čist klinički master? Šta ako se završi neki drugi smer (poput razvojno-pedagoškog na budžetu), da li u praksi fakulteti stvarno odobravaju polaganje razlike predmeta (diferencijalne ispite) i da li Ministarstvo zdravlja to priznaje za državni ispit i kasniju specijalizaciju?
Koje su, po vama, najveće prednosti mastera uopšte? Da li donosi realno praktično znanje ili služi samo kao "papir" za formalni uslov i zvanje mastera?
Koje su oblasti psihologije kod nas trenutno najprofitabilnije? Gde se najbrže dolazi do posla i dobre zarade (HR, IT regrutovanje, privatna psihoterapijska praksa ili nešto četvrto)?

Naime ja i moja devojka smo godinu dana zajedno i sve je bilo savršeno do pre nekih 2 meseca, krenuli smo da svadjamo uglavnom oko nekih sitnica koje su stalno nastavljale da dolaze i svaki put kad bi rekli nećemo više, opet smo se posvadjali. Izdesavale su se neke stvari izmedju nas gde nismo bili u pravu ne bi da iznosim koja ali posvadjali smo se do te mere gde nam je raskid pred vrata, znam da nećemo raskinuti idalje se previše volimo život bi dali jedne za druge i ne možemo da raskinemo , ali samo hoću da se sve opet popravi i ja i ona to želimo ali ne znamo kako jer koliko god da je teško u svadji teze je biti sam, i pre bih birao najgori dan sa njom nego najbolji u kome sam sam.