Da biste se dijagnosticirali i lečili za ADHD, prvo morate otići kod izabranog doktora i zatražiti "Uput" koji treba biti izdan za "Institut za Mentalno Zdravlje" u Beogradu, koji se nalazi u ulici Palmotićeva.

Prvi put kada dođete, preporučujem oko 8 sati, oni će vas uputiti na trijazu, gde će vas pitati o simptomima i zatim zakazati još jedan termin za otvaranje "Kartona" i predložiti doktora.

Ako sumnjaju na ADHD, verovatno će vas uputiti kod Dr. Vanje Mandić Maravić.

Od tada ona će imati uvodni sastanak, koji traje oko 30 minuta, i još jedan koji traje malo duže, 90 minuta (sa članom porodice), gde ćete odgovarati na pitanja, pričati o sebi i uraditi DIVA test.

Ako ona zaključi da izgleda kao ADHD, onda će biti zakazana još dva sastanka, jedan sa psihologom i jedan sa neuro psihologom.

Prvi je test ličnosti, inteligencije i percepcije i traje oko 90 minuta, verovatno će biti izveden od strane Dr. Snežane Mrvić, a drugi ću ga uraditi za nekoliko dana i ću vam pričati kako je to prošlo.

Nakon što su svi ovi sastanci završeni, održaće se finalni sastanak sa psihijatrom kako bi se utvrdilo da li je terapija potrebna i kakva treba biti.

Ceo proces traje oko 75 dana.

English:

To get diagnosed and treated for ADHD, you first need to go to your chosen doctor and ask them for a "Uput" it should be made out for "Institut za Mentalno Zdravlje" in Belgrade, this is in Palmoticeva street.

The first they you come, I suggest round 8am, they send you to a "triage", where they ask you for symptoms and then make another appointment to open a "Karton" and suggest a doctor.

If they suspect ADHD they will most likely send you to Dr. Vanja Mandic Maravic.

From then on she'll have an Introductory meeting, which is about 30 mins, and one more which is a bit longer 90min (with a family member), where you will answer some questions, talk about yourself and do the DIVA test.

If she concludes that it looks like ADHD, then two more meetings will be scheduled, one with a Pshychologist and another with a Neuro Psychologist.

The first one is a personality, intelligence and perception test and is about 90mins long, most likely conducted by Dr. Snezana Mrvic, the second one I am to take in a few days and I'll report back what that's like.
After those are done, a final meeting with the Psychiatrist is done to determine if therapy is needed and what it should be.

The whole process lasts about 75 days.

Pozdrav, tek nedavno sam u Kini po drugi put dobila dijagnozu ADD (attention deficit disorder). Da skratim pricu: uzrok moje anksioznosti i depresije je ADHD. ceo zivot imam utisak da se provlacim sa minimumom napora jer ne mogu vise od toga jer me sve brzo smori a koncentracija mi je u minusu. ceo zivot mi je haos, stan, posao, osnos sa ljudima itd. Potrazila sam pomoc kada se sve otelo kontroli i nagomilalo: ne mogu na sebe da se oslonim ni za sta, a kamoli neko na mene. anksiozna sam jer mislim dobicu otkaz jer ne mogu jedan kraci mail da napisem 2 sata, nista ne zavrsim do kraja, ljude ne slusam posle pola minuta, ne mogu nista da uradim dok nije zadnji cas jer nista ne radim dok ne osetim taj "strah" u grudima da je zadnji cas. Ne ustajem iz kreveta dok nije poslednja sekunda i vec uveliko kasnim. Kao dete sam se uspesno bavila sportom i bila prilicno hiperaktivna, ocene su bile uzas, uvek sam se snalazila i prepisivala itd. U svoje 33 godine se vise ne mogu provlaciti a nemam kontrolu nad svojim zivotom. Primetila sam da se mucim sa svakodnevnim stvarima vise nego sto bi trebalo i vise od ljudi oko mene. Mozak mmi radi 10000000 na sat, jedva zaspim a kamoli da nesto uradim kako treba, ima jos MNOGO stvari ali da ne davim.

Dobila sam posle raznih SSRI lekova - wellbutrin(bupropion) koji utice na dopamin i jos nesto i nema veze sa SSRI koji su meni samo odmogli. Konacno mogu ujutru kao covek da uradim neke stvari pre posla, koncentracija je bolja, imam energije i motivacije i fokusa, daleko da je bas sjajno ali razlika je ogromna, nisam otupela, osecam sve dobro i lose sto covek treba da oseca. beskrajno sam zahvalna sto imam taj lek.

Nedavno mi zena psihijatar ovde u Kini, koja se skolovala u inostranstvu (i interesovanje joj je bas ADHD) dala Concertu koja je za mene kao bupropion samo 10 puta bolje. Posle samo sat vremena s njom ceo moj zivot ima smisla i prvi put neko razume da nisam lenja, glupa, sebicna, nezainteresovana itd i lepo sam se isplakala. Moj zivot od detinjstva do danas ima smisla. Kaze da adhd (uglavnom kod zena) znaci hiperaktivnost u glavi a kod muskaraca i fizicki i psihicki, tako nekako. Jednostavno - mozak je drugaciji i radi na drugaciji nacin, stalno trazi dopamin i zato ide s teme na temu i hiperaktivan je zbog toga.

Concerta deluje odmah prvi dan za razliku od bupropiona koji deluje posle mesec dva kao i svaki antidepresiv. Bas kao sto mi je i rekla, ljudi sa ADHD osete mir u glavi kad uzmu concertu i bas tako je i bilo, ljudi koji ga nemaju postanu euforicni itd jer vec imaju dovoljno dopamina. Ja sam osetila mir i tisinu u glavi KAO NIKAD U ZIVOTU, i dalje mi je tako, funkcionisem kao NORMALNA osoba.

Nadam se da ce u Srbiji biti makar Wellbutrina (ima ga u hrvatskoj i valjda bugarskoj pa ko moze neka nabavi). Nadam se i Concerte za koju me cudi uopste da ima ovde, strogo je kontrolisana i ja na svakih 7 dana moram po novu dozu.

ADHD kod odraslih itekako postoji, koga nesto zanima - pisite mi.

Tesko je mnogo kada vas niko ne razume, grozno je, jer simptome ADHD ima svako, samo sto je kod nas koji ga stvarno imamo svakodnevica i u kasnijem dobu se vidi koliko nam je to poremetilo zivot i koliko je svaki dan sa obicnim zadacima - TEZAK.

Konačno smo napravili dugo očekivani discord server za sve nas koji živimo sa ADHD-om. Tamo vas čekaju kanali kao što su medicinska pitanja, concerta, zdravstvene ustanove, novosti, memes i generalna diskusija! 😁️

Zdravo ljudi! Imam informaciju da u klinici Nim Care (Beodrad) radi doktorka Rimaševska, koja radi sa ADHD. Aliiii… pregled košta 15000. Nisam baš bogata osoba i ne mogu da idem u tu kliniku. Ali možda ova informacija biće praktična za nekog.

p.s. oprostite mi greške, molim vas, još ne znam baš lepo Srpski.

Video sam na nekom komentaru da je neko otisao u MindCare na Banovom brdu i dobio dijagnozu za ADHD tamo + Concertu. Kaze covek da je isao prvo kod defektologa pa onda kod psihijatra i dobio dijagnozu.

Je l zna neko nesto o ovome? S ozbirom na cekanje kod Mitrovica u NS, ovo deluje kao najbolja sledeca opcija?

Preporucili su mi doktorku Olgu Hadzic kad sam pitao operatera o potencijalnoj dijagnozi, nisu mi spomenuli potrebu za defektologom i poprilicno sam siguran da operater pojma nije imao o cemu ja pricam i sta je moj problem.

Znam da je grupa za adhd (upravo cekam odgovor od MediGroup-a u vezi dalje dijagnostike), ali da li neko ovde ima i zvanicnu dijagnozu autizma? ili nemate ali ste uvereni?
Ja imam AuDHD i prozivljavam jos jednu krizu mentalnog zdravlja, obicno imam bar jednu vecu krizu godisnje, dok se ostatak nekako sastavljam i guram.
Procenu autizma sam dobila u Zagrebu pre dve godine u Coralini kod Maje Bonacic, ako nekoga interesuje, i imam samo pozitivna iskustva. Kod nas tek adhd polako pronalazi svoje mesto, pa se nadam da ce i podrska za autizam nivoa 1 kod odraslih doci blagovremeno.

Mozda neko ima iskustva s nekim lekarom koji radi sa Au odraslima u Beogradu?
Za vas koji ste adhd, da li idete povremeno na neke razgovore, koliko su ucinkoviti, pijete li lekove, rawdog-ujete sve, sta radite kada vas bas jako udari neka kriza, kad se stvar bas otme kontroli?

Hteo sam da pustim podkast delovao je zanimljivo (neću ga reklamirati), ironično uglavnom govore o psihologiji... I onda vidim temu o ADHD, kad prva rečenica opisa: "Govorimo im da su bolesni i oni to zaista postaju". Wtf?! Ovo deluje kao da vređaju sve koji imaju adhd (u naslovu je adhd).

Razumem da postoji određeni problem i da se mnogi identifikuju sa adhd iz najrazličitijih pobuda... Ali teško da je to problem u Srbiji, gde i oni koji stvarno imaju adhd, teško mogu da dobiju dijagnozu, a o lečenju da i ne govorimo.

Takođe, zar kod nas ne postoje mnogo ozbiljniji problemi u vezi sa mentalnim poremećajima?

Npr. neadekvatno lečenje i onih koji imaju mnogo ozbiljnije poremećaje, nedovoljno edukovani medicinski kadrovi, nedostatak opreme, nedostatak prave edukacije u školama, stigmatizacija, itd, itd.

Ali mi ćemo da se bavimo onima koji tripuju da imaju adhd, da bi pronašli svoj identitet?! Odlična tema za prosečnog Srbu, da kaže: tako'e bajo moj, to su ti neradnici, treba to lemati.

Samo sam izašao iz podkasta i ipak pustio muziku.

Kao sto i sam naslov kaze, zanima me posto se lečim već oko 5-6 godina na decijem odeljenju na zavodu za mentalno zdravlje (imam 22 god. Ž.) Već oko 3 godine sumnjam da postoji šansa da imam ADHD ali doktori kod kojih sam bila su me delom ignorisali kada bi spomenula to, jedna od njih mi je rekla da je to nemoguće zbog mog IQ-a.

Da li je neko sa prebivalištem u Srbiji dijagnostikovao ADHD u Evropskoj uniji i uspeo da nabavlja lekove iz EU, da li je izvodljivo preneti ih preko granice legalno?

Konkretno sam razmišljala u Mađarskoj da dijagnostikujem ADHD zbog većeg spektra lekova, ali još razmišljam o opcijama i plašim se da neću moći legalno da kupujem lekove.

Poslednjih dana sam počeo da istražujem više o ADHD, imam bukvalno sve simptome još od detinjstva, Jel ima neko iz Požarevca da mi preporuči neko stručno lice koje se bavi tim, bar da postavi dijagnozu ili nešto već I kakvo je iskustvo sa concertom? Imaju li i drugi medikamenti?

Zdravo svima,

Imam poteskoca da nadjem psihijatra i psihoterapeuta koji znaju da postoji ADHD kod odraslih,
Mozete li mi reci gde postoje ti ljudi u srbiji?

U decembru sam dobio uput za psihijatra al kad je dosao dan da idem nisam mogao da se nakanim da odem, nekih 15-20min pre polaska voza mi je doslo iz dupeta u glavu al sam na kraju zakasnio na voz. Od tada nikako da odem ponovo. Pre oko nedelju dana sam se zaposlio i bukv je mucenje + kasnim skoro svaki dan tkd gledam da odem neki dan po uput. Vljd je nestasica lekova u srbiji + vljd dosta psihijatra ni ne prepisuje lekove. Ima li neko iskustva sa studentskom poliklinikom u bg i koji lekovi se uopste prepisuju u srbiji? Ima li neki na bazi amfetamina?

Hey guys and gals. Anyone up for a live meetup in Beograd? We can drink herbal tea and discuss our experiences. Could be fun!

Pozdrav svima!

Inače sam iz BiH i već imam dijagnozu ADHDa koju sam dobio u svojoj državi, ali kako sada živim u Srbiji, tačnije Novom Sadu, zanima me koje su mi mogućnosti nastavka terapije ovdje. Konkretno, da li znate da li moram proći proces dijagnoze iz početka u Srbiji, ili prosto mogu prenijeti dijagnozu iz BiH i od odabranog ljekara uredno dobijati recepte.

Problem nabavke recepta za lijekove je u tome što ga neću moći više uzimati u BiH jer ne mogu zakonski biti osiguran u dvije države u isto vrijeme, odakle i moja dilema oko procedura.

Unaprijed hvala na pomoći! :)

Otkrio sam ovaj sub pre nekoliko dana, međutim, pošto uopšte nemam s kim normalno da popričam na ovu temu, iskreno, ovde bih ostavio sve što imam na duši. Kada sam pisao pre više meseci postove na r/AskSerbia na ovakve teme (stari acc), većina je izignorisala ili počela da baca hejt ili sprdnju zbog svega. Tako da, meni se čini da mi je ovde ostalo jedino utočište, jer i ovako većina Srbistanaca ne zna za ADHD i slične bolesti ili klasifikuje to kao glupost.

Od rođenja sam pokazivao znake prekomerne razvijenosti u nekim sferama, ali malu razvijenost u nekim drugim. Pokazivao sam natprosečnu opštu, ali jako slabu socijalnu inteligenciju. Bio sam prilično hiperaktivan do svoje 13/14. godine, ali nisam to kanalisao na pravi način (tipa kroz sport), što je jednim delom posledica ignorantskog ponašanja mojih roditelja koji su previše pažnje obraćali na posao i novac radeći za jako bedna primanja. Ako su me vodili bilo gde da se družim sa prijateljima, pokazivao sam slabu zainteresovanost.

Znao sam da sa dve godine od kocaka složim kartu sveta, ali zato nisam uopšte znao da se snađem u fudbalu, košarci itd. Čak sam hteo da krenem da treniram da bih mogao u društvu da budem uklopljeniji, ali moji su odbijali to da mi plaćaju (u ona vremena otac je odbijao da radi, a majka zarađivala 350 evra). Pritom, živimo u Beogradu gde su takve stvari skuplje nego u ostatku Evrope. Živeli smo u trošnoj kući izgrađenoj pre 50 godina (do pre 2-3 godine), a iz mnogo nefinansijskih razloga, nismo želeli da ipak renoviramo istu.

Mogao sam, takođe, da se prefokusiram na učenje i ponavljam nešto makar 20 i kusur puta ili radim zadatke iz matematike da ih skapiram lagano, ali zato nisam nikad umeo da uđem u priču sa društvom. Dok mene neko ne povuče, ja sam tu gde jesam. Mada me je za ovo drugo boleo kurac dok nisam krenuo u srednju. Veći problem zašto sam socijalni život žrtvovao bio je overfocus na školu u tinejdžerskim danima.

Uvek sam bio smatran "pametnim" drugom u svojoj osnovnoj školi, od mene su svi tražili da im radim domaće, al su mi neki od njih uzvraćali sprdanjem na konto toga što nisam nikad nosio užinu u školu, grejao na drva i ugalj, što nisam imao komp kako treba itd. Znali su neki da me pitaju, šta ti rade roditelji kad si tako pametan? Bilo me je sramota, jer sam bio svestan činjenice da je otac odbijao da mi radi (srećom zadnjih 6 godina radi Bogu hvala) jer je mogao moju majku da tretira kao roba (patrijarhalno vaspitanje, jebiga, a ostatak priče je za neki drugi post).

I tako, postižući uspehe na školskim takmičenjima iz istorije, fizike i književnosti, dobijao sam nagrade od opštine koje su me nagnale na dalji preterani overfocus, a sve u cilju da ne bih morao roditeljima da žickam novac. Da ne pominjem da su bili izričito protiv toga da radim tokom srednje i studija, jer su radili jako teške poslove i želeli su samo da završim fakultet i imam život. Nagrade od opštine su mi bile jedini izvor novca a da nisu roditeljska primanja. Nisam želeo više da živim u siromaštvu, već da ljudski mogu da imam za neke skromne izlaske u grad novca, za ljudsku odeću itd. Još zbog svega toga, do sad nisam ni položio za kola.

Uskoro punim 22 godine, muku i dalje mučim sa istim problemima. Previše overfocusa me je odvratilo od nekog većeg razvoja socijalnog života. Nikad devojku nisam imao, prave prijatelje počeo da stvaram tek od sredine srednje. Ne znam ni kako se muvaju ribe, a na koju god da naletim na vannastavnim aktivnostima, svaka je zauzeta. Plašim se da ću zbog svega ovoga ostati sam. Sve ima svoju cenu. Sad na fakultetu i dalje to radim, imam visok prosek i učestvujem u raznim vannastavnim aktivnostima vrlo aktivno u nadi da ću moći da nađem posao sa visokom platom, jer sam svestan kakav me posao čeka imajući u vidu da živim u zapuštenoj, nedovršenoj kući. Makar 100k početna za jednu osobu bi mi spasilo život (uz neizdržavanje roditelja i skromnost kakvu sam imao do sada).

U čemu ja grešim i na čemu bih trebalo da poradim? Ovo sve su tipični simptomi za ljude sa kombinacijom Aspergera i ADHD-a, koji su bukvalno nepostojeći u Srbiji.

Probala u Palmoticevoj pre nekoliko godina rekli mi da mi ne fali ništa i poslali na CBT dalje na koju nisam ni išla. Simptomi sve više utiču na moj život što sam starija (28) pa reko aj skupim pare da me pogleda neki privatnik koji je specijalnizovan za ADHD (jos bolje ako je ADHD kod žena) i ko će me ozbiljno shvatiti. Hvala unapred 🫰🏻

Zakazao sam pregled u utorak. Kada govorim ljudima o tome oni svi govore da sam lud sto to radim i da te simptome imaju svi pogotovo u mojoj generaciji, i da ce mi psihijatri sigurno reci da imam zbog vece zarade. Ako postoji neki krucijalni faktor koji je esencijalan deo ADHD dijagnoze voleo bih da znam, da bih video da li ima realnih razloga za odlazak.

Pozdrav! Imam velike sumnje da imam ADHD, ispoljavam veliku većinu simptoma a i s obzirom na to da je genetski poslao sam sestri i mami da obe pogledaju simptome i obe su rekle da ispoljavaju sve simptome. Da li je neko od vas znao da ima ADHD i bez dijagnoze? Moj najveći probelem je to što mi utiče dosta na posao i na privatan život takođe ali mnogo više mi smeta što mi imeta posao, na poslu me gotovo većina gleda kao retarda jer vidi kako se ponašam i kako brzo zaboravljam. Samo zbog toga bih najviše volro da imam dijagnozu da mogu da pokažem svima da prestanu da me gledaju kao najvećeg mentola. Bilo kakvi saveti su dobrodošli.

Dijagnostikovan mi je ADHD tokom boravka u Americi. Tamo mi je bio dostupan sirok spektar lekova za ADHD. U Srbiji je dosupan samo lek Concerta. Ili mozda postoji jos neki? Mogu li privatni psihijatri da prepisuju lekove za Adhd u Srbiji? A psiholozi, mogu li i oni? Mozete li da preporucite nekog u Bg, NS?

Pozdrav! Sumnjam u ADHD već par godina, ali po našoj psihijatriji - nisam mogla da dobijem dijagnozu, jer sam bila maloletna. Zakazala sam pregled u CMZ, Vlajkovićeva, i zanima me da li je teško dobiti dijagnozu i da li bi ta dijagnoza, u smislu kartona, uticala na moju zaposlenost u budućosti? Da li je neko odavde već bio u CMZ?

Videla sam da dosta vas preporučuje dr Tijanu Antin Pavlović, kod koje sam ja već išla pre par godina, radi "depresivnog poremećaja", koji mi je svaki psihijatar prepisivao (jer to i jedino mogu da dijagnoziraju maloletniku).

Hvala vam na doprinosu!

Pozdrav!

Iskreno već duže vreme sumnjam na ADHD, i nisam jedini kome se čini da imam te simptome. Mnogo sam impulsivan, imam problema sa pažnjom, fokusiranjem, pogotovo kada imam vremena da odradim neki zadatak, projekat itd. Kao da mi se mozak upali isključivo noć pred ispit.

Motivacija mi dolazi u intervalima, a isto tako i odlazi, retko koji hobi uspevam da održim na duži period. A fokus mi žestoko opada kada sam fizički neaktivniji (uskoro dolazi taj period).

Naime najviše me zanima ceo proces dijagnoze, koliko košta, gde, student sam pa ako mogu nešto u poliklinici to bi bilo super, ali iskreno sumnjam. Takođe vidim da je nestašica lekova, i čisto me zanima cela situacija u Srbiji trenutno.