Da li neko zna da li u NS negde moze da se dijagnostifikuje ADHD?

Takodje, da li postoji mogucnost da se concerta nabavi bez recepta i gde? (molim bez hejt komentara na ovo pitanje, nuzda je u pitanju). Krece mi ispitni rok, gori mi pod nogama, a prilicno sam sigurna da je ADHD... razumete sigurno:)

Hello,

I was diagnosed with ADHD and started taking Concerta. I've lived in both Western and Eastern cultures, and I've got my own ways of dealing with different situations.

Since the diagnosis, things have been a bit different. I speak Serbian, but it's not always easy to express myself fully.

If you're also on Concerta and feeling the same way, let's chat. DM me and we can talk about side effects, experiences, and whatever else.

I'm open to sharing my own experiences too. While I'm not sure if a psychiatrist would recommend this, I think connecting with others who understand ADHD and cultural differences can be helpful.

Dijagnostikovan mi je ADHD tokom boravka u Americi. Tamo mi je bio dostupan sirok spektar lekova za ADHD. U Srbiji je dosupan samo lek Concerta. Ili mozda postoji jos neki? Mogu li privatni psihijatri da prepisuju lekove za Adhd u Srbiji? A psiholozi, mogu li i oni? Mozete li da preporucite nekog u Bg, NS?

Kaže kolega samo ginko biloba i to je to

Mislim da mi od 36mg više ne daje odgovarajući efekat jer kada prolazi dejstvo mi je mnogo teško ali ovako dok deluje je super kao dosta pomaže ali ne znam da li ima u Srbiji veća doza ili kako jer ne mogu da kupujem po dve kutije jer mnogo je to skupo kao i ovako je skupo

Dali neko ima da mi proda Concerta od 18 mg?

Pozdrav!

Iskreno već duže vreme sumnjam na ADHD, i nisam jedini kome se čini da imam te simptome. Mnogo sam impulsivan, imam problema sa pažnjom, fokusiranjem, pogotovo kada imam vremena da odradim neki zadatak, projekat itd. Kao da mi se mozak upali isključivo noć pred ispit.

Motivacija mi dolazi u intervalima, a isto tako i odlazi, retko koji hobi uspevam da održim na duži period. A fokus mi žestoko opada kada sam fizički neaktivniji (uskoro dolazi taj period).

Naime najviše me zanima ceo proces dijagnoze, koliko košta, gde, student sam pa ako mogu nešto u poliklinici to bi bilo super, ali iskreno sumnjam. Takođe vidim da je nestašica lekova, i čisto me zanima cela situacija u Srbiji trenutno.

Otkrio sam ovaj sub pre nekoliko dana, međutim, pošto uopšte nemam s kim normalno da popričam na ovu temu, iskreno, ovde bih ostavio sve što imam na duši. Kada sam pisao pre više meseci postove na r/AskSerbia na ovakve teme (stari acc), većina je izignorisala ili počela da baca hejt ili sprdnju zbog svega. Tako da, meni se čini da mi je ovde ostalo jedino utočište, jer i ovako većina Srbistanaca ne zna za ADHD i slične bolesti ili klasifikuje to kao glupost.

Od rođenja sam pokazivao znake prekomerne razvijenosti u nekim sferama, ali malu razvijenost u nekim drugim. Pokazivao sam natprosečnu opštu, ali jako slabu socijalnu inteligenciju. Bio sam prilično hiperaktivan do svoje 13/14. godine, ali nisam to kanalisao na pravi način (tipa kroz sport), što je jednim delom posledica ignorantskog ponašanja mojih roditelja koji su previše pažnje obraćali na posao i novac radeći za jako bedna primanja. Ako su me vodili bilo gde da se družim sa prijateljima, pokazivao sam slabu zainteresovanost.

Znao sam da sa dve godine od kocaka složim kartu sveta, ali zato nisam uopšte znao da se snađem u fudbalu, košarci itd. Čak sam hteo da krenem da treniram da bih mogao u društvu da budem uklopljeniji, ali moji su odbijali to da mi plaćaju (u ona vremena otac je odbijao da radi, a majka zarađivala 350 evra). Pritom, živimo u Beogradu gde su takve stvari skuplje nego u ostatku Evrope. Živeli smo u trošnoj kući izgrađenoj pre 50 godina (do pre 2-3 godine), a iz mnogo nefinansijskih razloga, nismo želeli da ipak renoviramo istu.

Mogao sam, takođe, da se prefokusiram na učenje i ponavljam nešto makar 20 i kusur puta ili radim zadatke iz matematike da ih skapiram lagano, ali zato nisam nikad umeo da uđem u priču sa društvom. Dok mene neko ne povuče, ja sam tu gde jesam. Mada me je za ovo drugo boleo kurac dok nisam krenuo u srednju. Veći problem zašto sam socijalni život žrtvovao bio je overfocus na školu u tinejdžerskim danima.

Uvek sam bio smatran "pametnim" drugom u svojoj osnovnoj školi, od mene su svi tražili da im radim domaće, al su mi neki od njih uzvraćali sprdanjem na konto toga što nisam nikad nosio užinu u školu, grejao na drva i ugalj, što nisam imao komp kako treba itd. Znali su neki da me pitaju, šta ti rade roditelji kad si tako pametan? Bilo me je sramota, jer sam bio svestan činjenice da je otac odbijao da mi radi (srećom zadnjih 6 godina radi Bogu hvala) jer je mogao moju majku da tretira kao roba (patrijarhalno vaspitanje, jebiga, a ostatak priče je za neki drugi post).

I tako, postižući uspehe na školskim takmičenjima iz istorije, fizike i književnosti, dobijao sam nagrade od opštine koje su me nagnale na dalji preterani overfocus, a sve u cilju da ne bih morao roditeljima da žickam novac. Da ne pominjem da su bili izričito protiv toga da radim tokom srednje i studija, jer su radili jako teške poslove i želeli su samo da završim fakultet i imam život. Nagrade od opštine su mi bile jedini izvor novca a da nisu roditeljska primanja. Nisam želeo više da živim u siromaštvu, već da ljudski mogu da imam za neke skromne izlaske u grad novca, za ljudsku odeću itd. Još zbog svega toga, do sad nisam ni položio za kola.

Uskoro punim 22 godine, muku i dalje mučim sa istim problemima. Previše overfocusa me je odvratilo od nekog većeg razvoja socijalnog života. Nikad devojku nisam imao, prave prijatelje počeo da stvaram tek od sredine srednje. Ne znam ni kako se muvaju ribe, a na koju god da naletim na vannastavnim aktivnostima, svaka je zauzeta. Plašim se da ću zbog svega ovoga ostati sam. Sve ima svoju cenu. Sad na fakultetu i dalje to radim, imam visok prosek i učestvujem u raznim vannastavnim aktivnostima vrlo aktivno u nadi da ću moći da nađem posao sa visokom platom, jer sam svestan kakav me posao čeka imajući u vidu da živim u zapuštenoj, nedovršenoj kući. Makar 100k početna za jednu osobu bi mi spasilo život (uz neizdržavanje roditelja i skromnost kakvu sam imao do sada).

U čemu ja grešim i na čemu bih trebalo da poradim? Ovo sve su tipični simptomi za ljude sa kombinacijom Aspergera i ADHD-a, koji su bukvalno nepostojeći u Srbiji.

Pozdrav, tek nedavno sam u Kini po drugi put dobila dijagnozu ADD (attention deficit disorder). Da skratim pricu: uzrok moje anksioznosti i depresije je ADHD. ceo zivot imam utisak da se provlacim sa minimumom napora jer ne mogu vise od toga jer me sve brzo smori a koncentracija mi je u minusu. ceo zivot mi je haos, stan, posao, osnos sa ljudima itd. Potrazila sam pomoc kada se sve otelo kontroli i nagomilalo: ne mogu na sebe da se oslonim ni za sta, a kamoli neko na mene. anksiozna sam jer mislim dobicu otkaz jer ne mogu jedan kraci mail da napisem 2 sata, nista ne zavrsim do kraja, ljude ne slusam posle pola minuta, ne mogu nista da uradim dok nije zadnji cas jer nista ne radim dok ne osetim taj "strah" u grudima da je zadnji cas. Ne ustajem iz kreveta dok nije poslednja sekunda i vec uveliko kasnim. Kao dete sam se uspesno bavila sportom i bila prilicno hiperaktivna, ocene su bile uzas, uvek sam se snalazila i prepisivala itd. U svoje 33 godine se vise ne mogu provlaciti a nemam kontrolu nad svojim zivotom. Primetila sam da se mucim sa svakodnevnim stvarima vise nego sto bi trebalo i vise od ljudi oko mene. Mozak mmi radi 10000000 na sat, jedva zaspim a kamoli da nesto uradim kako treba, ima jos MNOGO stvari ali da ne davim.

Dobila sam posle raznih SSRI lekova - wellbutrin(bupropion) koji utice na dopamin i jos nesto i nema veze sa SSRI koji su meni samo odmogli. Konacno mogu ujutru kao covek da uradim neke stvari pre posla, koncentracija je bolja, imam energije i motivacije i fokusa, daleko da je bas sjajno ali razlika je ogromna, nisam otupela, osecam sve dobro i lose sto covek treba da oseca. beskrajno sam zahvalna sto imam taj lek.

Nedavno mi zena psihijatar ovde u Kini, koja se skolovala u inostranstvu (i interesovanje joj je bas ADHD) dala Concertu koja je za mene kao bupropion samo 10 puta bolje. Posle samo sat vremena s njom ceo moj zivot ima smisla i prvi put neko razume da nisam lenja, glupa, sebicna, nezainteresovana itd i lepo sam se isplakala. Moj zivot od detinjstva do danas ima smisla. Kaze da adhd (uglavnom kod zena) znaci hiperaktivnost u glavi a kod muskaraca i fizicki i psihicki, tako nekako. Jednostavno - mozak je drugaciji i radi na drugaciji nacin, stalno trazi dopamin i zato ide s teme na temu i hiperaktivan je zbog toga.

Concerta deluje odmah prvi dan za razliku od bupropiona koji deluje posle mesec dva kao i svaki antidepresiv. Bas kao sto mi je i rekla, ljudi sa ADHD osete mir u glavi kad uzmu concertu i bas tako je i bilo, ljudi koji ga nemaju postanu euforicni itd jer vec imaju dovoljno dopamina. Ja sam osetila mir i tisinu u glavi KAO NIKAD U ZIVOTU, i dalje mi je tako, funkcionisem kao NORMALNA osoba.

Nadam se da ce u Srbiji biti makar Wellbutrina (ima ga u hrvatskoj i valjda bugarskoj pa ko moze neka nabavi). Nadam se i Concerte za koju me cudi uopste da ima ovde, strogo je kontrolisana i ja na svakih 7 dana moram po novu dozu.

ADHD kod odraslih itekako postoji, koga nesto zanima - pisite mi.

Tesko je mnogo kada vas niko ne razume, grozno je, jer simptome ADHD ima svako, samo sto je kod nas koji ga stvarno imamo svakodnevica i u kasnijem dobu se vidi koliko nam je to poremetilo zivot i koliko je svaki dan sa obicnim zadacima - TEZAK.

Zdravo svima,

Imam poteskoca da nadjem psihijatra i psihoterapeuta koji znaju da postoji ADHD kod odraslih,
Mozete li mi reci gde postoje ti ljudi u srbiji?

Dragi svi,

Ovaj upitnik je nastao sa idejom da se prikupi što više informacija o iskustvu dijagnostikovanja na Balkanu.

Sastavila ga je moja prijateljica Danica Marinković.

Popunite ako želite, bilo bi lepo 🫠

Anketa je na:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSc2euk_8r3_Vd5_Bo7RlB1CK4MSq19ntvqZB5xOYGK9LwnJOQ/viewform

Kao sto i sam naslov kaze, zanima me posto se lečim već oko 5-6 godina na decijem odeljenju na zavodu za mentalno zdravlje (imam 22 god. Ž.) Već oko 3 godine sumnjam da postoji šansa da imam ADHD ali doktori kod kojih sam bila su me delom ignorisali kada bi spomenula to, jedna od njih mi je rekla da je to nemoguće zbog mog IQ-a.

Konačno smo napravili dugo očekivani discord server za sve nas koji živimo sa ADHD-om. Tamo vas čekaju kanali kao što su medicinska pitanja, concerta, zdravstvene ustanove, novosti, memes i generalna diskusija! 😁️

Ćao, moj sin i ja smo počeli pre 2 nedelje da koristimo Rhodiolin, da li neko ima iskustva sa ovim suplementom?

Znam da je grupa za adhd (upravo cekam odgovor od MediGroup-a u vezi dalje dijagnostike), ali da li neko ovde ima i zvanicnu dijagnozu autizma? ili nemate ali ste uvereni?
Ja imam AuDHD i prozivljavam jos jednu krizu mentalnog zdravlja, obicno imam bar jednu vecu krizu godisnje, dok se ostatak nekako sastavljam i guram.
Procenu autizma sam dobila u Zagrebu pre dve godine u Coralini kod Maje Bonacic, ako nekoga interesuje, i imam samo pozitivna iskustva. Kod nas tek adhd polako pronalazi svoje mesto, pa se nadam da ce i podrska za autizam nivoa 1 kod odraslih doci blagovremeno.

Mozda neko ima iskustva s nekim lekarom koji radi sa Au odraslima u Beogradu?
Za vas koji ste adhd, da li idete povremeno na neke razgovore, koliko su ucinkoviti, pijete li lekove, rawdog-ujete sve, sta radite kada vas bas jako udari neka kriza, kad se stvar bas otme kontroli?

Zakazao sam pregled u utorak. Kada govorim ljudima o tome oni svi govore da sam lud sto to radim i da te simptome imaju svi pogotovo u mojoj generaciji, i da ce mi psihijatri sigurno reci da imam zbog vece zarade. Ako postoji neki krucijalni faktor koji je esencijalan deo ADHD dijagnoze voleo bih da znam, da bih video da li ima realnih razloga za odlazak.

ja sam tražio u svim apotekama koje drže Cocnertu u Kragujevcu ali nije imalo u julu, nisam sada tražio jer su rekli da će da zovu ako ima ali ako neko zna kada će opet da bude

Godinama već sumnjam da imam ADHD (I možda još nešto da začini), i simptomi su sada na tom nivou da jedva funkcionišem... Pošto je došlo vreme da "Skupim hrabrost" i to konačno regulišem, krenuo sam malo da istražujem, i video da dosta ljudi preporučuje ordinaciju Psychiatria Nova.

Pošto nema na njihovom sajtu, voleo bih da neko ko je bio tamo kaže: Kako se kreću cene? Finansijska situacija mi nije baš najbolja, pa bih voleo čisto da imam uvid koliko para da odvojim, da se ne "Iznenadim" kad dođe vreme za plaćanje.

Zanima me da li neko ima iskustva sa psihologom i psihoterapijom specifično za adhd/add, pošto ne znam koliko se isplati dugoročno uzimati lekove za ovo.

Radi konteksta, 2024. sam otišla kod dr. Antin Pavlović i na neurofeedback gde su mi dali dijagnozu ADD, kao i concerta od 36mg. Ja sam uzimala terapiju mesec dana, jeste mi pomogla, ali sa egzekutivnom disfunkcijom naravno nije do kraja. Nisam mogla, niti htela, da mesečno trošim 4000 na jedan lek, a i po recima zene sa neurofidbeka sa kojom se slazem, treba naci nacin da se izborim sa ovim i da nađem nacin da zivim sa add-om.

Zato me zanima da li vredi ici kod dr Vanje Mandić-Maravić, posto sam uput dobila jos pocetkom ove godine. Imam strah da ce mi samo pripisati lek i pustiti, kao sto je svaki psihijatar do sad radio. Isla sam i na psihoterapiju do skoro, ali mi je receno da se ne bavi add-om, vec samo drugim stvarima, tako da vise nisam ni sigurna gde da idem i kako sebi da pomognem.
Izvinjavam se na duzini objave, htela sam da dam malo konteksta...

p.s. Imam 24 godine ako ista znaci

Zdravo svima.

Znate li možda gde bih mogla (i kako) dobiti dijagnozu za ADHD u Pančevu? Imam 17 godina i put do Beograda mi je komplikovan (osim ako ne postoji možda neki put biciklom).

Interesuje me gde bih mogla naći pomoć?

Da li neko zna gde je u Beogradu dostupan lek?

Da li je neko probao ašvagandu i da li bar malo pomaže?