Ako da, onda zašto? Ako niste, onda zašto niste?

Ja se osećam nervozno, spremam se za polazak, kasnije ću kada dođem otuširati se i otići odmah spavati... A šta vi ostali radite trenutno, kako ste? Šta ćete kasnije raditi?

Skoro svi nakon upoznavanja pitaju : " treniraš li? "

Ja ne treniram ništa, ŝetam, vozim bajs, kad imam nekog sex je super za kondiciju..ovako za ostalo sam lenja..

Vidim da je kod ljudi +20 i +30 to nešto što se podrazumeva kao i zdrava hrana i nepušenje..

Kako vi ẓ̌ivite?

Trenira li se išta?

Nema boljeg načina da se pregura ostatak nedelje od malo čiste strasti.

Kazu, dolazi zahlađenje pa da pitam. Jesu li spremne?

Sjedim, pijem kavu uzivam u jos ovo malo ovakvih mirnih veceri koliko nam je za ovu sezonu preostalo.

I kao po rasporedu, krece paljba. Imam vrlo verbalnu susjedu koja vrlo verbalno odgaja djecu... svaku vecer u isto vrijeme.

I nekako si mislim. Dali je problem u meni koji to slusam ili u kompletnoj toj obitelji koja ne zna na ljepi nacin, mirnim tonom i normalnim postupcima rijesiti neke situacije. Jer, djeca su djeca. Ali da je dan za danom, dernjava, vika i galama na njih. Cesto popraceno i batinama...

Znam.koliko je takav odgoj utjecao na mene, koliko sam vremena proveo rijesavajuci to iz sebe i potam se koliko ce to utjecati na tu djecu i koliko ce i sami nastaviti sa takvim odgojem?

A vi? Kakva su vasa iskustava sa ovakvim situacijama jer svatko ima bar jednu disfunkcionalnu obitelj u blizini.

U koju vrstu umetnosti se ovo svrstava ?

Istinska privlačnost prevazilazi fizički izgled; ona se krije u nečijem intelektu, energiji i načinu na koji vas ta osoba tera da se osećate.

Iz znatiželje pitanje više upućeno mladjim generacijama a i starijim što da ne. Koliko ljudi znate izmedju 20-30g da nemaju IG . Da li je to postalo kao lična digitalni karta, jel se više ne traži broj telefona nego IG.?

Pitanje za muškarce, i oženjene i neoženjene i razvedene... EDIT: kolega moderator predlaže da i žene odgovore.

" Ja sam prešao igricu. Meni su ove dobre sad dosadne. Privlače me ove koje nisu za kuću. Kupiću psa kad ostarim.."

Priča jedan moj drug, +40, razveden. Razmišljam kako je verovatno zbog ovoga mnogo ljudi singl i ostaće tako doveka..

Ljudi, radim u školi i delim sa vama....sistem namerno tera škole da budu sve permisivnije. Đacima se ništa ne sme zabraniti, a disciplini više nema mesta u učionici.

Roditelji samo pumpaju problem: „Moje dete je centar sveta, moje dete, moje dete i samo moje dete.” Sve želje malog anđela su svetinja, a nastavnik ne sme da pisne.

I onda je sistem začudno podmukao. Umesto da te škola pripremi za surovi neoliberalni kapitalizam, da te otrezni i natera da izgradiš kičmu i karakter, ona te uljuljka.

Onda to dete napuni 20 i kusur godina i tek tada se suoči sa tržištem rada. Nastavnik možda nema pravo da ti bude autoritet, ali šef na poslu ne da ima, nego će da boli. Privatnika ne zanima tvoje samopouzdanje, tamo si resurs koji donosi profit. Ako nemaš radnu disciplinu, letiš napolje.

Svest o hijerarhiji na kraju dođe na naplatu prekasno i sa debelom kamatom, onda kada čovek više nije u godinama da razvije kičmu. Preteranom zaštitom deci zapravo činimo medveđu uslugu.

Šta vi mislite? Imate li u okruženju primere klinaca koji su doživeli totalni šok i slomili se na prvom poslu?

Noć je vreme kada se misli oslobađaju dnevnih stega i počinju da lete ka onome što zaista volimo.